Захвалност родитеља

Недавно се група родитеља Основне школе „Јеврем Обреновић“ обратила нашој редакцији са жељом да укажу на учитељицу њихове деце која уз савесност и професионалност свакодневно демонстрира и истинску љубав према свом позиву. Свесни су да постоји много професионалаца, не само у просвети, него и у другим областима који на квалитетан и предан начин обављају свој посао, али да брига Катарине Гајић према ученицима превазилази ниво посвећености позива.

Осим школског знања које је пренела њиховој деци, Катарина их је учила да буду свесни, самостални, а пре свега добри млади људи. Подучавала их је да прихватају различитост, цене труд, човекољубље, другарство и да увек буду ту једни за друге.

-Захвални смо јој на свему што је учинила за нашу децу, посебно у времену пандемије, када се настава одвијала онлајн. Бодрила их је, била ту за њих - истиче једна од мајки.
Иако су закорачили у виши разред, Катарина Гајић је још увек тема њихових успомена на досадашње школске дане.

-Мој син иако је сада пети разред, често говори о својој учитељици. Желео је да одлази на часове код млађих генерација и помаже јој у раду колико може.

Позив просветара није само преношење знања и припрема ученика за изазове градива виших разреда, већ и усађивање највећих вредности.

-Ретки су просветни радници као што је Катарина Гајић. Посебно код ње ценим то што децу учи толеранцији и разумевању сваке различитости.

Јун се приближавао, четврти разред је био на измаку, међутим није дозволила да звоно што означава крај последњег часа буде и сигнал растанка после четири године пуне дивних тренутака, додају родитељи.

-Када је дошло време за растанак, она је све ученике одвела на опроштајно дружење, остављајући емотивну, дирљиву поруку подршке пред нову фазу образовања.

Уз све врлине које је красе, као учитељицу и човека, ниједног тренутка није заборавила да се рад мора вредновати, кажу мајке ученика.

-Прави је педагог, подстицала је увек тимски рад, док је приликом усвајања нових знања била строга, али уз много разумевања и подршке.

Вибер група у коју су укључени учитељица и ђаци, као печат времена и обавеза у време пандемије, није нестала на крају четвртог разреда, већ је Катарина предложила да она и даље буде активна како би њени, већ бивши ђаци, делили радости и проблеме са којима се сусрећу.

Сви лепи тренуци, догодовштине, изазови, сећања могу да се преточе у једну реч, а то је захвалност. Порука родитеља је да и други треба да следе њихов пример и јавно истакну оне који у тешком времену искривљених вредности представљају узор и својим деловањем буде веру и наду у бољу будућност.