До трајног решења само добром вољом

Захваљујући средствима добијеним од Министарства заштите животне средине на територији Шапца је обављен велики посао чишћења дивљих депонија. Отпад је уклоњен са 11 локација: Рибара, Прњавора, Петловаче, Слепчевића, Мале Врањске, Криваје, Мишара, Дреновца, из Западне транферзале – Семенарства, Мачванског Причиновића и Мрђеновца.

Чишћење је трајало читавог септембра, а радници ЈКП „Стари град“ највише муке су имали са депонијом у Рибарима која се простирала огромном дужином, а при том до ње није било лако ни доћи. Укупно је уклоњено око 1.800 кубних метара смећа.

-Сав посао су обавили наши запослени нашом механизацијом. Како се свуда радило о мешаном отпаду, морали смо да радимо и његову селекцију, како би све било однето на место намењено за одређену врсту смећу. Најтеже је било у Рибарима, где се дешавало да људи бацају отпад док га наши радници уклањају, наводи директор ЈКП „Стари град“ Никола Беговић.

Министарство је у овај пројекат уложило 1.560.000, а град 440.000 динара

Поставља се питање колико је трајно решење овог проблема. Дивље депоније су чишћене и раније, али би убрзо настале поново, на истом месту. Прописане казне за бацање смећа ван простора предвиђеног за то су 5.000 динара. Месечно се казни пет, шест људи и то углавном на територији града.

Укупно је уклоњено око 1.800 кубних метара смећа

-Комунална милиција и инспекција по пријави излазе на терен и могу починиоце да казне на лицу места. Друга могућност је постављање соларних камера, јер неки од ових простора нису близу нисконапонске мреже да би могла да се постави камера која ради на струју. Са друге стране, депоније поново могу направити на другом месту, које камере не покривају. Видећемо када град постави камере за регулисање саобраћаја по граду да ли ће утицати да људи мање бацају смеће поред канти и контејнера, наводи Беговић.

Град је обезбедио простор за одлагање свих врста отпада. За кабасти отпад трансфер станицу иза Белих лимова, шут и грађевински отпад преко пута Млекаре, зелени отад иза Кванташке пијаце. На територији града се може пријавити на кол центар 0648587403 и све информације могу да добију на тај број који ради од 7.00 до 21.00. Генерално и по селима камиони купе све што људи изнесу.

Приликом чишћења поменутих 11 депонија највише је било грађевинског отпада, око 60 одсто, комуналног око 30 одсто, док је зеленог било мање од 10 одсто.

Постоји распоред одношења смећа за свако село. Апелује се на грађане да отпад испред својих дворишта изнесу то јутро, или вече пре, а не неколико дана раније, како пси и ветар не би разносили отпад.

-Наплата рачуна за одношење смећа је порасла и на месечном нивоу око 70 одсто, месец за месец. Укупно када гледамо планирано и остварено месечно је 97 одсто. Одношење смећа на сеоском подручју је и даље 530 динара, а у граду квадратура за физичка лица 6 динара, а за правна 10, наводи Беговић.
Неопходно је променити свест људи. Тема екологије је никада актуелнија. На сва звона се прича о иностраним компанијама које су могући загађивачи у Србији, о загађењу ваздуха, чистој води. Са друге стране сами смеће остављамо испод свог прозора. Тешко је уопште схватити зашто неког треба кажњавати да престане да уништава средину у којој живи.