Фото: Приватна архива
Писмо читалаца
Сећања прве генерације школе у Љубовији
Ученици прве генерације Основне школе “Петар Враголић” већ неколико година договарају сусрет, али су их прво приватне обавезе, а потом и корона, омели у томе. Док чекају прилику да се поново окупе и виде, Милорад Марковић се присетио ђачких дана и учитељице Миланке Лане Тадић, која је ових дана напунила 86 година.
Све је почело 1956/1957. школске године. Основна школа “Петар Враголић” налазила се на брду Љубовије. Имала је велико двориште, гај и све остало што је било потребно ђацима. Дани су пролазили, а деца ишла у школу. Два прва разреда училе су учитељице Милена и Миланка Тадић.
Ђаци су били сви “шарени”, како по одевању тако и по годинама. Милинко Пајић рођен је 1946. године, Ћирило Радановић 1947, а Душан Илић 1948. године. Остали су били махом 1950. годиште.
Школа је након доста година престала са радом. Учитељице су отишле у пензију. Изградила се друга, нова школа “Петар Враголић” доле, у варошици Љубовији. Учитељица Миланка је учила све генерације све док је школа радила. Њен стан био је преко пута школе. Сваког дана је гледала како њена школа стари, вене и полако одлази у заборав.
Њена прва генерација покушала је да после 60 година организује сусрет генерације. Учитељица Миланка је предложила да се окупимо заједно са ђацима учитељице Милене. Међутим, умешала се судбина. Прво је у резреду било смртних случајева, а онда је умрла и учитељица Милена.
Прва генерације учитељице Миланке се преполовила. Те 2017. године било је само 18 живих ученика: Лепа, Нада, Вера, Вида, Зорица, Цвета, Сава, Бранка, Драгана, Јока, Радован, Миливој, Дуле, Милинко, Петар, Ћиро, Душан и Милорад.
Током 2020. године на нас се обрушила корона. Ове године опет нас је омела корона, али и наша неодлучност. Одлучисмо зато да нашој учитељици Лани посветимо неколико редова у новинама и тако је сачувамо од заборава.
Родила се 10. новембра 1935. у селу Бошњане. Завршила је Гимназију у Крагујевцу. Девојачко презиме било јој је Домановић. Ове године наша драга учитељица слави 86. рођендан.
Срећан рођендан и све најлепше: срећу, здравље и дуг живот желе јој њени ђаци: Јока, Цвета, Ћиро, миливој, Радован, Дуле и Милорад.
Све је почело 1956/1957. школске године. Основна школа “Петар Враголић” налазила се на брду Љубовије. Имала је велико двориште, гај и све остало што је било потребно ђацима. Дани су пролазили, а деца ишла у школу. Два прва разреда училе су учитељице Милена и Миланка Тадић.
Ђаци су били сви “шарени”, како по одевању тако и по годинама. Милинко Пајић рођен је 1946. године, Ћирило Радановић 1947, а Душан Илић 1948. године. Остали су били махом 1950. годиште.
Школа је након доста година престала са радом. Учитељице су отишле у пензију. Изградила се друга, нова школа “Петар Враголић” доле, у варошици Љубовији. Учитељица Миланка је учила све генерације све док је школа радила. Њен стан био је преко пута школе. Сваког дана је гледала како њена школа стари, вене и полако одлази у заборав.
Њена прва генерација покушала је да после 60 година организује сусрет генерације. Учитељица Миланка је предложила да се окупимо заједно са ђацима учитељице Милене. Међутим, умешала се судбина. Прво је у резреду било смртних случајева, а онда је умрла и учитељица Милена.
Прва генерације учитељице Миланке се преполовила. Те 2017. године било је само 18 живих ученика: Лепа, Нада, Вера, Вида, Зорица, Цвета, Сава, Бранка, Драгана, Јока, Радован, Миливој, Дуле, Милинко, Петар, Ћиро, Душан и Милорад.
Током 2020. године на нас се обрушила корона. Ове године опет нас је омела корона, али и наша неодлучност. Одлучисмо зато да нашој учитељици Лани посветимо неколико редова у новинама и тако је сачувамо од заборава.
Родила се 10. новембра 1935. у селу Бошњане. Завршила је Гимназију у Крагујевцу. Девојачко презиме било јој је Домановић. Ове године наша драга учитељица слави 86. рођендан.
Срећан рођендан и све најлепше: срећу, здравље и дуг живот желе јој њени ђаци: Јока, Цвета, Ћиро, миливој, Радован, Дуле и Милорад.
Милорад Марковић, Љубовија
Најновији број
18. април 2024.
