ЕДУКАЦИЈА СРЕДЊОШКОЛАЦА О ЗЛОУПОТРЕБАМА САВРЕМЕНИХ ТЕХНОЛОГИЈА
Јавни час о дигиталном насиљу
Недавно је матурско одељење пољопривредних техничара уз менторство професорке српског језика и књижевности Лидије Марковић снимило едукативни филм о тешкој и веома заступљеној теми данас, о дигиталном насиљу
Осим о формалном образовању запослени у Средњој школи у Коцељеви свакодневно раде са ученицима на различитим видовима едукације и образовања младих. Кроз јавне часове и друге радионице обрађују бројне теме попут културних, историјских, социолошких...
Недавно је матурско одељење пољопривредних техничара уз менторство професорке српског језика и књижевности Лидије Марковић снимило едукативни филм о тешкој и веома заступљеној теми данас, о дигиталном насиљу.
Средњошколци су упозорили своје вршњаке да је насиље на интернету сваки облик насиља које настаје употребом дигиталних технологија. Може се одвијати на друштвеним мрежама, апликацијама за размену порука, гејминг платформама и мобилним телефонима. То је понашање које се понавља и које има за циљ да уплаши, наљути или осрамоти особе које су нападнуте. Иако ово одавно није табу тема већ појава о којој се говори, неретко млади нису ни свесни да је неки њихов или поступак вршњака један од облика дигиталног насиља који се манифестују као ширење неистина или објављивање срамотних фотографија на друштвеним мрежама, слање претњи преко порука, лажно представљање и слање неприкладних порука другима у туђе име.
Насиље уживо и оно на интернету се често могу дешавати истовремено, али оно на интернету оставља дигитални запис који може да послужи као доказ приликом његовог заустављања.
–Морамо да будемо пажљиви о ономе што делимо или кажемо у дигиталном простору, јер наше речи могу нанети штету другима- наглашава професорка Марковић у име Тима за заштиту деце од насиља. Филм шаље јасну поруку и циљ свега урађеног на ову тему је да млади науче да играју фер и не ризикују.
На јавном часу посвећеном овој теми говорило се о начину спречавања или заустављања сајбер малтретирања. Ученицима је саветовано да своје личне податке попут корисничких имена, лозинки и других информација личне природе као што су адреса становања, школа, број телефона и друге, не одају на мрежи. Кроз садржај јавног часа скренута им је пажња на значај вођења евиденције свих нежељених порука које евентуално добијају али и на важност игнорисања позива или порука који имају карактеристике малтретирања. Деца неретко имају страх да своје проблеме поделе са одраслим особама од поверења. Управо на ту грешку указују аутори јавног часа и истичу да је помоћ родитеља, наставника или неког другог пријатеља драгоцена, те да је уз подршку одраслих лакше пријавити насилника и зауставити насиље.
Недавно је матурско одељење пољопривредних техничара уз менторство професорке српског језика и књижевности Лидије Марковић снимило едукативни филм о тешкој и веома заступљеној теми данас, о дигиталном насиљу.
Средњошколци су упозорили своје вршњаке да је насиље на интернету сваки облик насиља које настаје употребом дигиталних технологија. Може се одвијати на друштвеним мрежама, апликацијама за размену порука, гејминг платформама и мобилним телефонима. То је понашање које се понавља и које има за циљ да уплаши, наљути или осрамоти особе које су нападнуте. Иако ово одавно није табу тема већ појава о којој се говори, неретко млади нису ни свесни да је неки њихов или поступак вршњака један од облика дигиталног насиља који се манифестују као ширење неистина или објављивање срамотних фотографија на друштвеним мрежама, слање претњи преко порука, лажно представљање и слање неприкладних порука другима у туђе име.
Насиље уживо и оно на интернету се често могу дешавати истовремено, али оно на интернету оставља дигитални запис који може да послужи као доказ приликом његовог заустављања.
–Морамо да будемо пажљиви о ономе што делимо или кажемо у дигиталном простору, јер наше речи могу нанети штету другима- наглашава професорка Марковић у име Тима за заштиту деце од насиља. Филм шаље јасну поруку и циљ свега урађеног на ову тему је да млади науче да играју фер и не ризикују.
На јавном часу посвећеном овој теми говорило се о начину спречавања или заустављања сајбер малтретирања. Ученицима је саветовано да своје личне податке попут корисничких имена, лозинки и других информација личне природе као што су адреса становања, школа, број телефона и друге, не одају на мрежи. Кроз садржај јавног часа скренута им је пажња на значај вођења евиденције свих нежељених порука које евентуално добијају али и на важност игнорисања позива или порука који имају карактеристике малтретирања. Деца неретко имају страх да своје проблеме поделе са одраслим особама од поверења. Управо на ту грешку указују аутори јавног часа и истичу да је помоћ родитеља, наставника или неког другог пријатеља драгоцена, те да је уз подршку одраслих лакше пријавити насилника и зауставити насиље.
В.Бошковић
Најновији број
11. април 2024.
