Инфо

25. новембар 2021.25. нов 2021.
Зашто је важно не палити  жетвене остатке
ЗНАЧАЈ МИКРООРГАНИЗАМА У ЗЕМЉИШТУ

Зашто је важно не палити жетвене остатке

Правилном агротехником, ђубрењем органским ђубривима и спровођењем плодореда треба да се управља сваки пољопривредни произвођач, јер су то главне претпоставке за очување структуре земљишта
Када говоримо о физичким својствима земљишта, незаобилазна је структура земљишта као једна од најзначајнијих особина којој се поклања посебна пажња, због тога што, директно или индиректно утиче на водно-ваздушни и топлотни режим земљишта, истовремено служи као показатељ плодности. Ипак, структуру земљишта не можемо посматрати само кроз поједине структурне фракције агрегата, иако, оне одређују његове димензије, које опет, утичу на повољност топлотног, ваздушног и водног режима.
Структурно стање се мења у зависности од плодоредних ротација, односно смена усева, које су веома важне, при чему коренов систем игра главну улогу, јер се испољава кроз супстанце које се излучују из корена и тако врше стабилизацију агрегата земљишта. Правилном агротехником, ђубрењем органским ђубривима и спровођењем плодореда треба да се управља сваки пољопривредни произвођач, јер су то главне претпоставке за очување структуре земљишта.

Оваквим начином вођења правилне агротехнике и обезбеђивањем структурног земљишта, постижу се низ позитивних особина које се огледају у, смањењу отпора при обради, условљавању мањег губитка воде испаравањем, а такође, ствара тању и слабију покорицу. Услед негативних промена у структури земљишта, смањује се филтрација и брзина водопропустљивости, повећава се евапорација, формира се дебља покорица и уз остале предуслове може доћи и до ерозије земљишта.

Када говоримо о ђубрењу парцела - употреби органских ђубрива, као резултат тога је добијање структурног земљишта, незаобилазно је поменути и заоравање жетвених остатака које не треба никако палити. Такође, не можемо да заобиђемо немерљиво велики значај микроорганизама који својим бројним стањем и присуством доприносе још бољој структури земљишта. Они учествују у стварању и одржавању земљишта, плодности, као и систему земљиште- биљка. Бројност и активност микроорганизама заједно са педолошким и хемијским параметрима показују плодност земљишта. Они се, за разлику од минералне масе која је константна, стално обнављају и тако разградњом материје врше и пренос енергије, врше синтезу хумуса, биолошко кружење материје, оксидацију и редукцију минералних елемената.

Насупрот органским ђубривима која имају улогу лечења земљишта, минерална ђубрива која упропашћују земљишта прекомерним уношењем, изазивају смањење амонификатора и тако утичу на закишељавање земљишта, која су као таква испошћена и тешка за обраду. Уколико је земљиште осиромашено, постоје корисна ђубрива која се могу додавати земљишту а могу бити на бази биљних стимулатора – биођубрива, која су главни извори микроорганизама, бактерија, гљива и алги, као природни биљни екстракти. Могло би се рећи да су ова ђубрива „ оплемењивачи „ процеса у биљци јер их појачавају, убрзавају и побољшавају, али су и активатори земљишта и његове плодности. Такође, микробиолошка ђубрива која имају изабране и испитане сојеве микроорганизама из земљишта, каја уношењем у земљиште нису хранива за биљке, већ микроорганизми који радом у земљишту доприносе побољшање приступачности и снабдевање биљака елементима као што су: N, P, K, Fe, S. Они, такође, својим деловањем подстичу раст кореновог система и повољно утичу на друге процесе у биљкама и земљишту.

Осим ових врста побољшивача земљишта, постоје и друга, која својим деловањем омогућавају другачије користи и за земљиште и за биљке, а то су нпр. ђубрива са аминокиселинама, микоризна ђубрива, ђубрива са „сумпорним бактеријама.

Потребно је рећи, да се у земљишту микроорганизми налазе у одређеним равнотежним односима који су у директној вези са типом земљишта и на основу овога, можемо сагледати све промене које настају у одређеном типу земљишта а последица су различитих процеса. Нпр. на основу бројности и активности микроорганизама заједно са хемијским и педолошким параметрима, може се сагледати плодност земљишта. Један од показатеља повећане микробиолошке активности у земљишту, може се посматрати кроз бројност систематских група као и активности ензима дехидрогеназе која учествује у процесу дисања и настаје највећим делом микробиолошким радом. Због већег присуства у земљишту и повећаној микробиолошкој активности тј. повећаном интензитету дисања, интензивнија је разградња свеже органске материје и хумуса. Активност овог ензима већа је у неутралним земљиштима која имају више органске материје. У земљиштима са садржајем органске материје (хумуса) изнад 2% и повољним водно-ваздушним својствима, налази се и већа количина микроорганизама.

Када говоримо о садржају органских једињења азота, треба се осврнути на бројност микроорганизама из групе амонификатора и активност ензима протеазе. Бројност амонификатора указује на општу биогеност земљишта. Протеазе су eнзими који учествују у разградњи сложених протеина до аминокиселина, тако да се на основу њихове активности може проценити однос C:N (угљеник:азот) а на основу броја амонификатора може се установити да ли је амонијачни азот доступан биљкама или је уграђен у ћелије микроорганиза.

Као закључак, на основу чињеница изнетих у овом тексту, могуће је пратити процесе у земљишту, али и процесе његове или поправке, или деградације и на основу тога поставити јасну слику о судбини живог света који је директо везан за њега. С обзиром да, овим путем добијамо само део слике природних процеса у земљишту, неопходно је обратити пажњу и на неке друге показатеље који нам могу дати додатне информације које ће нам послужити за склапање комплетне слике и постављање тачнијих претпоставки који треба да доведу до одрживости плодности, а самим тим и структурности земљишта.
Дипл. инж. ГОРДАНА РЕХАК

Најновији број

28. март 2024.

Најновији број
Verified by Visa MasterCard SecureCode
American Express MaestroCard MasterCard Visa
Banka Intesa