Инфо

25. новембар 2021.25. нов 2021.
Висок принос се постиже квалитетном  обрадом
Производња рена из резница и његова употреба у домаћинству

Висок принос се постиже квалитетном обрадом

Јесења садња резница је од половине августа до половине октобра, док је пролећна садња током марта месеца. Резнице се могу садити вертикално, косо или хоризонтално. Резнице се припремају током вађења рена, обично у касну јесен. Да не би погрешили геополаритет резнице постављање у земљу, горњи крај се пресече равно, а доњи укосо. Углавном се користи пролећна садња, али рен добро подноси и јесењу садњу
Рен је повртарска култура која се гаји због љутог, задебљалог подземног стабла, али се и лишће користи у гастрономске сврхе. За разлику од корена, мање је љуто, а богато је витаминима и минералним солима. Користи се као додатак салати. Лековита својства рена користе се у лечењу бронхитиса, астме, јетре, опекотина, херпеса, а штити и од прехладе. То је вишегодишња биљка, која у другој години развија цветоносно стабло. Међутим, за исхрану се користи корен једногодишњег или двогодишњег рена.

Рен најбоље успева на плодним, средње лаким, односно средње тешким земљиштима, са неутралном или слабо киселом реакцијом земљишта, пХ 6,5-7,0. Најчешћи и најбољи предусеви су стрна жита, посебно пшеница, затим махунарке, односно разне легуминозе које у земљишту остављају поприличну количину лако приступачног азорта. Он није добар као предусев, јер се регенерише и постаје коров што је један од проблема кад рен уврстимо у плодоред.

Код ђубрења, користе се органска и минерална ђубрива. Рен најбоље успева уз ђубрење органским ђубривима, а стајњак се уноси у јесен заједно са дубоким орањем и добра пракса је да се после једногодишњег коришћења у ратарству уводи рен. Основна обрада му је дубоко орање као што је наглашено лака земљишта пријају развоју корена. Минерална ђубрива се користе пред сетвену обраду и садњу рена и у току вегетације. Азот утиче на раст лишћа, а посебно корена, али преобилним ђубрењем азотом подстиче се раст лишћа на рачун корена, продужава вегетација и погоршава хемијски састав корена. Фосфор је важан за формирање корена, а калијум за оптималан садржај суве материје, шећера и отпорност биљака. У почетку вегетације више се троши азот, у фази дебљања корена калијум, док је узимање фосфора равномерно. Начин ђубрења и количина минералних храњива зависе од плодности земљишта и типа производње. Земљишта на којима одлично успева рен су са већим процентом хумуса и лако приступачном водом која уз оптимална хранива која су наведена даје добар љуткаст до љут укус због чега се и гаји.

Рен најбоље успева уз ђубрење органским ђубривима, а стајњак се уноси у јесен заједно са дубоким орањем и добра пракса је да се после једногодишњег коришћења у ратарству уводи рен


Рен се углавном размножава вегетативно, односно кореновим резницама, које се добију од бочних жила. Резнице садног материјала се добијају дељењем подземног стабла. Резнице се узимају од једногодишњих изданака. У једногодишњој производњи се саде резнице дебљине 1–3 цм, које морају да имају 1–2 пупољка. У јесен или пролеће са резница које су изоране да би се спремиле за садњу морају се уклонити средишњи пупољци с тим да се на оба краја остављају вршни пупољци. На тај начин, на вршном пупољку се развијају листови, док се из доњег пупољка развија подземно стабло. Током вегетације једна биљка рена даје 3–10 резница, што значи да са једног ха добијамо садни материјал за 3 ха. За садњу једног ха потребно је 600 – 1200 кг резница.

Јесења садња резница је од половине августа до половине октобра, док је пролећна садња током марта месеца. Резнице се могу садити вертикално, косо или хоризонтално. Резнице се припремају током вађења рена, обично у касну јесен. Да не би погрешили геополаритет резнице постављање у земљу, горњи крај се пресече равно, а доњи укосо. Углавном се користи пролећна садња, али рен добро подноси и јесењу садњу.



Висок принос се постиже квалитетном основном обрадом на дубини 20-25 цм. Гаји се на равној површини, док су банкови погоднији за теже и влажно земљиште. У току вегетације треба одрадити 2-3 окопавања, с тим да се прво окопавање уради десетак дана након ницања, а у повољним временским условима рен никне за 20-25 дана. Биљке се у вегетацији штите од корова, болести и штеточина и неколико пута култивирају, прихрањују и заливају. Принос достиже 10-15 т/ха, од чега је око 60% тржишни рен, а остатак се користи као резнице. У случају да је рен у систему плодореда треба нагласити да се морају изнети сви делови биљке како не би постао коров у наредној култури. Рен се користи као додатак уз јела и врло је захвалан за прераду у производе самим тим и повећава тржишну цену производње.
Дипл инж Јован Сушић ПССС Шабац

Најновији број

28. март 2024.

Најновији број
Verified by Visa MasterCard SecureCode
American Express MaestroCard MasterCard Visa
Banka Intesa