Саопштење за јавност заједно за Србију
Поштовани Шапчани,
Тужна су искуства свега што нам се последњих дана дешавало. Тужно је што морамо да проливамо крв да бисмо јавно исказали своје незадовољство зато што нам последњи усвојени закони обесмишљавају живот. Србија је изменама закона о референдуму укинула референдум. Сада ћемо вас ми нешто као питати, а ви нема потребе ни да се изјашњавате. Иовако вам неће бити јасно шта вас питамо. Рецимо: јесте ли сагласни да се промени члан тај и тај, став 164, ви слегнете раменима и сутра сазнате да је изгласано да не мора да вам више тече здрава пијаћа вода кроз славину. Небитно је колико је гласало, а колико није. Али је одлука демократски донета. И Домановић би на овоме позавидео! Тако за пар месеци се, рецимо, укуну избори, јер је демократија штетна по СНС. Шта ћеш, ко је хтео да изађе могао је, нико ти није крив! Кога брига за твоју дедовину кад је богатство мог детета у питању!
Онда је народ, широм Србије, па и у Шапцу, блокадама хтео да скрене пажњу да зна да су овакве одлуке против његовог интереса. Па је странку на власти ухватила нервоза која је, опет, широм грађанима отворила очи:
-Полиција:
Веровали смо да је полиција ту због народа. Аплаудирали смо им што су ту и раде свој посао. И тако је изгледало пуних 45 минута. Без ружног погледа, а камоли ружне речи. Деца се играла око њихових ногу. А онда, као по команди (ово “као” је чист вишак), нестадоше са моста остављајући без повода, али нажалост по договору, исти онај народ поред кога су до тада стајали. Само су они знали шта нам следи, али као да нема гриже савести: “Ко вам је крив што сте будале, па нам поверовале!” “Извини, комшо, ја сад мало идем кући!” “Шта ћеш, такво је наређење!” И човек тек тада схвати, да то није наша полиција, да су они део њиховог политичког пројекта, да је тамо неки лизгуз одмах окренуо телефон да каже да је све како је договорено, ма не брини ништа, само ме се сетите на Дан безбедности, наше је да се склонимо, све остало је ваше, јел тако! Дакле касно смо сазнали да риба смрди од главе.
-Багер:
Стајао је, заиста ту један багер мирно неких двадесет минута. Онда се укључио мотор и једна грађевинска машина која треба да служи људима, претвара се у грдосију која прети да сеје смрт. Шта је човек за машину која час посла сруши кућу? Делује да неће да стане, људи се набијају између багера и трактора, неко успева да се склони, а неко не. Нема се где, на мосту си. Расте срах и бес. Људи бацају блато на стакло, ништа друго сем бусења нема. Острашћеног возача унезвереног и закрвављеног погледа не зауставља ни апел некадашњег републичког посланика и градоначелника Шапца који стоји на кашики багера. Простор се сужава, људе хвата све већа паника. Срећом, Драган Миловановић успева да заустави багер. Силом, наравно, јер ништа друго није уродило плодом. На радост свих, и оних који су требали да буду погажени, а верујем и на радост оних у багеру који би због своје острашћености могли да се кају цео живот.
-СНС Шабац
Ова организација је тачно знала шта хоће. Припадници ове странке су се најпре наоружали тољагама и чекићима у оближњој продавници и тако опремљени су сели у црне аутомобиле са својим предпостављеним када су се упутили на мост. Што би правници рекли, са предумишљајем! Нису желели да сачекају седам-осам минута да се протест заврши, а знали су када се завршава, желели су да туку људе на мосту. Онако, како стигну. Људи на мосту су им представљени као фашисти, а они апсолутно верују свом вођи. Благо њима, ако се поносе оваквим чланством. Те језиве сцене су обишле Србију и добар део Европе. Голоруки народ је могао, реално и много горе да прође јер их је полиција предала на изволте СНС хулиганима чије су им биографије добро познате.
-СНС митинг
Овај митинг је некако био и није био. Искористили су прилику да претуку два младића који су упитали говорнике да ли су за или против Рио Тинта (а то ће, ускоро, бити и питање на “референдуму”) и једног фотографа који је само радио свој посао и коме је притом и одузета опрема. Све остало ће бити упамћено по томе што су тражили правду, са чиме су обе стране сагласне, као и по чињеници да је протест био у Шапцу, али без Шапчана, како на бини, тако и у публици. Пуно њих се распитивало од паркинга где је то позориште у центру града. Тужно. Тужно. Тужно!
Тужна су искуства свега што нам се последњих дана дешавало. Тужно је што морамо да проливамо крв да бисмо јавно исказали своје незадовољство зато што нам последњи усвојени закони обесмишљавају живот. Србија је изменама закона о референдуму укинула референдум. Сада ћемо вас ми нешто као питати, а ви нема потребе ни да се изјашњавате. Иовако вам неће бити јасно шта вас питамо. Рецимо: јесте ли сагласни да се промени члан тај и тај, став 164, ви слегнете раменима и сутра сазнате да је изгласано да не мора да вам више тече здрава пијаћа вода кроз славину. Небитно је колико је гласало, а колико није. Али је одлука демократски донета. И Домановић би на овоме позавидео! Тако за пар месеци се, рецимо, укуну избори, јер је демократија штетна по СНС. Шта ћеш, ко је хтео да изађе могао је, нико ти није крив! Кога брига за твоју дедовину кад је богатство мог детета у питању!
Онда је народ, широм Србије, па и у Шапцу, блокадама хтео да скрене пажњу да зна да су овакве одлуке против његовог интереса. Па је странку на власти ухватила нервоза која је, опет, широм грађанима отворила очи:
-Полиција:
Веровали смо да је полиција ту због народа. Аплаудирали смо им што су ту и раде свој посао. И тако је изгледало пуних 45 минута. Без ружног погледа, а камоли ружне речи. Деца се играла око њихових ногу. А онда, као по команди (ово “као” је чист вишак), нестадоше са моста остављајући без повода, али нажалост по договору, исти онај народ поред кога су до тада стајали. Само су они знали шта нам следи, али као да нема гриже савести: “Ко вам је крив што сте будале, па нам поверовале!” “Извини, комшо, ја сад мало идем кући!” “Шта ћеш, такво је наређење!” И човек тек тада схвати, да то није наша полиција, да су они део њиховог политичког пројекта, да је тамо неки лизгуз одмах окренуо телефон да каже да је све како је договорено, ма не брини ништа, само ме се сетите на Дан безбедности, наше је да се склонимо, све остало је ваше, јел тако! Дакле касно смо сазнали да риба смрди од главе.
-Багер:
Стајао је, заиста ту један багер мирно неких двадесет минута. Онда се укључио мотор и једна грађевинска машина која треба да служи људима, претвара се у грдосију која прети да сеје смрт. Шта је човек за машину која час посла сруши кућу? Делује да неће да стане, људи се набијају између багера и трактора, неко успева да се склони, а неко не. Нема се где, на мосту си. Расте срах и бес. Људи бацају блато на стакло, ништа друго сем бусења нема. Острашћеног возача унезвереног и закрвављеног погледа не зауставља ни апел некадашњег републичког посланика и градоначелника Шапца који стоји на кашики багера. Простор се сужава, људе хвата све већа паника. Срећом, Драган Миловановић успева да заустави багер. Силом, наравно, јер ништа друго није уродило плодом. На радост свих, и оних који су требали да буду погажени, а верујем и на радост оних у багеру који би због своје острашћености могли да се кају цео живот.
-СНС Шабац
Ова организација је тачно знала шта хоће. Припадници ове странке су се најпре наоружали тољагама и чекићима у оближњој продавници и тако опремљени су сели у црне аутомобиле са својим предпостављеним када су се упутили на мост. Што би правници рекли, са предумишљајем! Нису желели да сачекају седам-осам минута да се протест заврши, а знали су када се завршава, желели су да туку људе на мосту. Онако, како стигну. Људи на мосту су им представљени као фашисти, а они апсолутно верују свом вођи. Благо њима, ако се поносе оваквим чланством. Те језиве сцене су обишле Србију и добар део Европе. Голоруки народ је могао, реално и много горе да прође јер их је полиција предала на изволте СНС хулиганима чије су им биографије добро познате.
-СНС митинг
Овај митинг је некако био и није био. Искористили су прилику да претуку два младића који су упитали говорнике да ли су за или против Рио Тинта (а то ће, ускоро, бити и питање на “референдуму”) и једног фотографа који је само радио свој посао и коме је притом и одузета опрема. Све остало ће бити упамћено по томе што су тражили правду, са чиме су обе стране сагласне, као и по чињеници да је протест био у Шапцу, али без Шапчана, како на бини, тако и у публици. Пуно њих се распитивало од паркинга где је то позориште у центру града. Тужно. Тужно. Тужно!
Градски одбор Заједно за Србију Шабац
Најновији број
18. април 2024.
