Пост и сенка

У недељу, 28. децембра, почео је Божићни пост који траје 40 дана, до најрадоснијег хришћанског празника, Божића, који се слави 7. јануара.

За разлику од других традиција, пост у православљу подразумева уздржавање од хране животињског порекла, никако гладовање, него уравнотежену биљну исхрану. Пост је средство и покушај овладавања собом, уздржања не само од хране, него од свега што није Божје. А шта је то што није од Бога?
„Уклони се од зла и чини добро“, говорио је псалмопојац Давид. Уклонити се од туђег зла, можда, ни у овим нашим временима, није немогуће. Феноменом зла бавили су се многи, али је увек питање како се понашати у сусрету са њим. У Књизи “Људи лажи”, Скот Пек је цитирао речи једног свештеника: “Велики је број начина на које можете поступати са злом и неколико на које можете победити. Сви они су разне равни једне истине - да је једини прави начин да се победи зло ако се угуши унутар вољног, живог, људског бића. Када се тамо апсорбује као што сунђер упија крв, или срце копље које га пробија, зло губи моћ и даље не иде”.

Тако га је научио Онај у кога је поверовао. Спаситељ је говорио: „Чули сте да је речено: ‘Воли свога ближњег, а мрзи непријатеља.’ А ја вам кажем: волите своје непријатеље, благосиљајте оне који вас проклињу, чините добро онима који вас мрзе, и молите се за оне који вас клеветају и прогоне, да будете синови свога Оца, који је на небесима. Он чини да његово сунце излази и злима и добрима, и шаље кишу и праведнима и неправеднима. Јер, ако волите оне који воле вас, каква је ваша награда? Зар то не раде и порезници? И ако поздрављате само своју браћу, зар чините нешто нарочито? Зар то не раде и незнабошци? Зато будите савршени као што је ваш небески Отац савршен.“ (Матеј 5:43-48).
Не верујем да можемо да будемо савршени док живимо у физикалности меса, али нас тежња ка савршенству приближава Оцу Небеском, сједињењу са Њим.

Све што је Христос говорио посведочио је поруком са крста на ком су га распели: „Оче, опрости им, јер не знају шта раде“.

Зло је незнање, непознавање истине, одсуство светлости и љубави.

Када је реч о посту, акценат би требало да буде на сагледавању сопствене таме. Сенка је, јунговским речником говорећи, мрачни, непознати и одбачени део нашег ега, кога свест доживљава као нешто болно или вредно жаљења (Јунг, Психологија и алхемија). Она је наш непризнати близанац, онај кога мрзимо или га се стидимо, све оно што не желимо да будемо. Она је опасна и гнусна, али и привлачна и заводљива. Што смо свеснији ње, што је мање потискујемо то можемо постати истински моралнији и часнији. Јунг је веровао да је човеку неопходно да храбро погледа у очи својој Сенци да би се ослободио предрасуде да има само светлу страну.

Можда је баш време поста, када телесна јарост посустаје, без упуштања у дуге расправе шта би, а шта не би требало јести и пити, време када можемо да се позабавимо својом Сенком, од сусрета до „романсе са њом“.

Сусрет са Сенком понекад може да буде Армагедон за его, али не задуго и заувек. Дух Божји спушта се у чист сасуд. „Господе, просвети таму моју“, молио се Свети Григорије Палама.

У православној терминологији, покајање означава промену. Много је начина, много путева, свако би могао да пронађе свој. Уколико жели да се мења.