СЛОБОДАН ПАВЛОВИЋ У КЊИЗИ „КАКО ДО УСПЕХА“ ПРИРЕДИЛА ДОБРИЛА ГАЈИЋ ГЛИШИЋ
Мост прескочио Дрину
У тексту који је новинар „Политике“ Бата Васиљевић објавио 1.јуна 1990.године „Павловића ћуприја“- радом можемо достићи развијене земље говорило се о мом сну да изградим мост преко Дрине између Бадовинаца и Попова. Увек сам понављао и држао се Кенедијеве изреке:“Не питај шта земља може да уради за тебе, питај шта можеш ти да урадиш за земљу“. Као амерички бизнисмен, нисам трпео оклевања и одуговлачења, а као пословни човек у Америци, своје замисли решавао сам одмах, без колебања из простог разлога што не знам где ће ми већ сутра бити паре.
Интервенисао сам и тражио помоћ. Брзина је увек била основ сваког успеха.
Како су у нашој земљи самоуправна одлучивања и усаглашавања трајала годинама то се претпостављало да ће за реализовање идеје премошћавања Дрине требати десетак година само за договарање и усаглашавања, пошто је требало на терену извршити одређена мерења, направити планове, пројекат моста и предрачун цене подухвата.
Бизнисмен Слободан Павловић погинуо у Америци
Власник “Павловић банке” Слободан Павловић погинуо је 16. децембра у саобраћајној несрећи у Америци, објавили су бањалучки медији.
Павловић је рођен у Поповима код Бијељине, а у САД је отишао средином 60-тих година прошлог века.
У родним Поповима је 1990. подигао споменик Кнезу Иви од Семберије, а 1991. је поставио темеље за изградњу Павловића моста који је завршен 28. августа 1996. године.
Пoдигао је и споменик Филипу Вишњићу испред градске библиотеке у Бијељини, а био је ктитор цркве Христовог васкрсења у Поповима.
Деведесетих је започео изградњу Павловић банке и Слобомир Универзитета код Бијељине.
Слободан Павловић је у знак сећања на трагично преминуле новинаре шабачке новинарске екипе – Зорана Амиџића новинара РТС-а, Бору Петровића сниматеља, Дејана Милићевића асистента сниматеља и Сретана Илић уредника Радио Шапца подигао споменик који се сада налази испред зграде Гласа Подриња у којој је и дописништво РТС-а.
Наравно, нашли су се грађевинари патриоте, који су предложили да направе пројекат бесплатно. Тако је на великом народном збору 14. јула 1991. године постављен камен темељац за „Павловића ћуприју“. Почетак је увеличало присуство највиших представника Србије с обе стране Дрине. Држани су ватрени говори о повезивању нашег народа које је Дрина раздвојила кроз историју.
Сарадња око изградње моста почела је са др Миланом Шојићем, Благом Благојевићем, Драганом Ђокићем... а нешто касније формиран је и Иницијативни одбор у који су ушли: Здравко Јеротић, Буда Стакић, Милисав Гарибовић, Жића Јакшић, Милосав Трифуновић, Мирољуб Ђокић, Милан Делић, Јасмина и Милан Кнежевић, Слободан Дражић, Бранимир Ивић, Зоран Тешић, Љубинко Јевтић, Станко Васиљевић, Аца Вуловић, Миленко Шакотић, Благомир Бурић-Буца, Мића и Жарко Павловић. За подпреседника компаније постављен је Мирољуб Ђокић.
Нацрт пројекта урадио је Љубивоје Костић са сарадницима из Института за путеве и уручио га Драгољубу Ђокићу и Благи Благојевићу. Тако је све било спремно за почетак изградње моста. Медији су имали великог удела у брзини градње. Пратили су сваку фазу. Миру су ТВ станице позивале да буде гост, а била је и почасни члан жирија на ТВ Политици. У листу Забавник написан је конкурс за најлепшу дечју причу и слику на тему „Мост који нас спаја“. Било је ту познатих имена чланова званичног жирија из области сликарства и литературе. Говорили су о симболици мостовима уопште и додели награде. Мира је уручила главне награде по хиљаду долара добитницима, две награде телевизије њиховим школама и поклоне наставницима који су послали највише дечјих радова.
Све је имало један једини циљ, да се мост заврши. Наилазила су тешка времена, то сам знао па је требало подстицати грађевинаре да радове што пре заврше. Непотребно је да кажем да су дозволе за градњу моста стигле, кад је мост био већ завршен, а све захваљујући тадашњем министру Жарку Катићу.
Али моја намера није да вам причам како сам правио мост, већ да вас учим како се праве паре. Зато желим да с вама поделим своје идеје о успеху и о прављењу новца, јер само тако можемо да поправимо финансијску ситуацију у земљи.
Почињао сам од нуле, али сам имао ону врсту веровања са којом се све постиже. Непрестано сам учио. Имао сам циљ. Убрзо сам схватио да нису потребна велика средства да би се постигао циљ. Елиминисао сам своје сумње и негативности. Веровао сам да то могу да учиним. У животу ће те добити све што тражите, само ако у то верујете.
Интервенисао сам и тражио помоћ. Брзина је увек била основ сваког успеха.
Како су у нашој земљи самоуправна одлучивања и усаглашавања трајала годинама то се претпостављало да ће за реализовање идеје премошћавања Дрине требати десетак година само за договарање и усаглашавања, пошто је требало на терену извршити одређена мерења, направити планове, пројекат моста и предрачун цене подухвата.
Власник “Павловић банке” Слободан Павловић погинуо је 16. децембра у саобраћајној несрећи у Америци, објавили су бањалучки медији.
Павловић је рођен у Поповима код Бијељине, а у САД је отишао средином 60-тих година прошлог века.
У родним Поповима је 1990. подигао споменик Кнезу Иви од Семберије, а 1991. је поставио темеље за изградњу Павловића моста који је завршен 28. августа 1996. године.
Пoдигао је и споменик Филипу Вишњићу испред градске библиотеке у Бијељини, а био је ктитор цркве Христовог васкрсења у Поповима.
Деведесетих је започео изградњу Павловић банке и Слобомир Универзитета код Бијељине.
Слободан Павловић је у знак сећања на трагично преминуле новинаре шабачке новинарске екипе – Зорана Амиџића новинара РТС-а, Бору Петровића сниматеља, Дејана Милићевића асистента сниматеља и Сретана Илић уредника Радио Шапца подигао споменик који се сада налази испред зграде Гласа Подриња у којој је и дописништво РТС-а.
Наравно, нашли су се грађевинари патриоте, који су предложили да направе пројекат бесплатно. Тако је на великом народном збору 14. јула 1991. године постављен камен темељац за „Павловића ћуприју“. Почетак је увеличало присуство највиших представника Србије с обе стране Дрине. Држани су ватрени говори о повезивању нашег народа које је Дрина раздвојила кроз историју.
Сарадња око изградње моста почела је са др Миланом Шојићем, Благом Благојевићем, Драганом Ђокићем... а нешто касније формиран је и Иницијативни одбор у који су ушли: Здравко Јеротић, Буда Стакић, Милисав Гарибовић, Жића Јакшић, Милосав Трифуновић, Мирољуб Ђокић, Милан Делић, Јасмина и Милан Кнежевић, Слободан Дражић, Бранимир Ивић, Зоран Тешић, Љубинко Јевтић, Станко Васиљевић, Аца Вуловић, Миленко Шакотић, Благомир Бурић-Буца, Мића и Жарко Павловић. За подпреседника компаније постављен је Мирољуб Ђокић.
Нацрт пројекта урадио је Љубивоје Костић са сарадницима из Института за путеве и уручио га Драгољубу Ђокићу и Благи Благојевићу. Тако је све било спремно за почетак изградње моста. Медији су имали великог удела у брзини градње. Пратили су сваку фазу. Миру су ТВ станице позивале да буде гост, а била је и почасни члан жирија на ТВ Политици. У листу Забавник написан је конкурс за најлепшу дечју причу и слику на тему „Мост који нас спаја“. Било је ту познатих имена чланова званичног жирија из области сликарства и литературе. Говорили су о симболици мостовима уопште и додели награде. Мира је уручила главне награде по хиљаду долара добитницима, две награде телевизије њиховим школама и поклоне наставницима који су послали највише дечјих радова.
Почињао сам од нуле, али сам имао ону врсту веровања са којом се све постиже. Непрестано сам учио. Имао сам циљ. Убрзо сам схватио да нису потребна велика средства да би се постигао циљ. Елиминисао сам своје сумње и негативности. Веровао сам да то могу да учиним. У животу ће те добити све што тражите, само ако у то верујете
Све је имало један једини циљ, да се мост заврши. Наилазила су тешка времена, то сам знао па је требало подстицати грађевинаре да радове што пре заврше. Непотребно је да кажем да су дозволе за градњу моста стигле, кад је мост био већ завршен, а све захваљујући тадашњем министру Жарку Катићу.
Али моја намера није да вам причам како сам правио мост, већ да вас учим како се праве паре. Зато желим да с вама поделим своје идеје о успеху и о прављењу новца, јер само тако можемо да поправимо финансијску ситуацију у земљи.
Почињао сам од нуле, али сам имао ону врсту веровања са којом се све постиже. Непрестано сам учио. Имао сам циљ. Убрзо сам схватио да нису потребна велика средства да би се постигао циљ. Елиминисао сам своје сумње и негативности. Веровао сам да то могу да учиним. У животу ће те добити све што тражите, само ако у то верујете.
Најновији број
18. април 2024.
