НОВЕ КЊИГЕ
„Изгубљене душе“ пред Шапчанима
Ових дана из штампе је изашла нова књига Шапчанина, магистра права Слободана Смиљанића, под насловом „Изгубљене душе“.
Ова књига, као што у рецензији пише историчар Дејан Живановић, није само прича о појединцима и њиховим судбинама, неизоставно утканим у савремени друштвени контекст и физички локализованим иза дебелих зидова познатог шабачког хотела „Зелени венац“. То је у ствари сведочанство о свим другим људима, који су стицајем околности у вртлогу нових друштвених кретања принуђени да се грчевито боре за своју егзистенцију, само зато што су људи којима су у контексту друштвених промена угрожене основне животне потребе.
Практично, аутор „Изгубљених душа“ на папир ставља правно сведочанство о битисању једног броја људи, бивших радника угоститељског предузећа који су својевремено одлуком својих предпостављених у тадашњем економском односу, добили право да своју егзистенцију остварују под кровом хотела. Сведоче да су у то уложили значајан део свог рада и средстава, те су просто принуђени да се за то боре, будући да је то значајан део њиховог живота.
С друге стране је по писању Смиљанића нови власник хотела који настоји да оствари стечена права у складу са новим друштвеним трендовима, односно приватизацијом друштвене имовине. Она је на делу, као део власничке трансформације и прати укупне друштвене промене.
И ту настаје основни заплет, који аутор књиге вешто ставља у социјални контекст литерарног дела, без мане и страха. Уствари ову правничку причу која свој епилог доживљава у судници литерарно обрађује, тако да она постаје „питко“ штиво за читање. У питању су изгубљене душе људи у вртлогу времена, без обзира како су материјално ситуирани и не само изгубљене душе људи, већ и друштва које се суочава са основним правом човека на живот. Тако су и изазови већи, јер времена за чекање нема.
Аутор је искусан правник али и недвосмислено талентован да причу пред којом се нашао у својој богатој каријери преточи у литерарно дело.
Књига је свакако велики изазов за читаоца али и ретко сведочанство о времену и људским судбинама у контексту друштвених промена. Оне (промене) су по писању аутора присутне и у физичком изгледу Града, односно опису (по сведочењу старијих) о нестајању старог Шапца, те је тако укупан став о „Изгубљеним душама“, значајнији.
Ова књига, као што у рецензији пише историчар Дејан Живановић, није само прича о појединцима и њиховим судбинама, неизоставно утканим у савремени друштвени контекст и физички локализованим иза дебелих зидова познатог шабачког хотела „Зелени венац“. То је у ствари сведочанство о свим другим људима, који су стицајем околности у вртлогу нових друштвених кретања принуђени да се грчевито боре за своју егзистенцију, само зато што су људи којима су у контексту друштвених промена угрожене основне животне потребе.
Практично, аутор „Изгубљених душа“ на папир ставља правно сведочанство о битисању једног броја људи, бивших радника угоститељског предузећа који су својевремено одлуком својих предпостављених у тадашњем економском односу, добили право да своју егзистенцију остварују под кровом хотела. Сведоче да су у то уложили значајан део свог рада и средстава, те су просто принуђени да се за то боре, будући да је то значајан део њиховог живота.
С друге стране је по писању Смиљанића нови власник хотела који настоји да оствари стечена права у складу са новим друштвеним трендовима, односно приватизацијом друштвене имовине. Она је на делу, као део власничке трансформације и прати укупне друштвене промене.
И ту настаје основни заплет, који аутор књиге вешто ставља у социјални контекст литерарног дела, без мане и страха. Уствари ову правничку причу која свој епилог доживљава у судници литерарно обрађује, тако да она постаје „питко“ штиво за читање. У питању су изгубљене душе људи у вртлогу времена, без обзира како су материјално ситуирани и не само изгубљене душе људи, већ и друштва које се суочава са основним правом човека на живот. Тако су и изазови већи, јер времена за чекање нема.
Аутор је искусан правник али и недвосмислено талентован да причу пред којом се нашао у својој богатој каријери преточи у литерарно дело.
Књига је свакако велики изазов за читаоца али и ретко сведочанство о времену и људским судбинама у контексту друштвених промена. Оне (промене) су по писању аутора присутне и у физичком изгледу Града, односно опису (по сведочењу старијих) о нестајању старог Шапца, те је тако укупан став о „Изгубљеним душама“, значајнији.
Љ.Ђукић
Најновији број
18. април 2024.
