Инфо

6. јануар 2022.6. јан 2022.
Фото: Глас Подриња, Зорка и Андрија Ђурић

Фото: Глас Подриња, Зорка и Андрија Ђурић

ЉУБИША ЂУКИЋ: ТАМО АМО ПО АНАЛИМА КОЊИЧКОГ СПОРТА У ШАПЦУ И ОКОЛИНИ (19)

Орали и учествовали у тркама

Успомене са тркачких стаза, чува у дну срца и на мањем паноу са резултатима и фотографијама коња који су га прославили. Без обзира што су данас у малој штали две расне краве, Андрија Ђурић, угледни одгајивач и џокеј из Штитара, трке коња редовно прати
Андрија Ђурић (80) из Штитара, код Шапца је добар пример приватног одгајивача коња који је ове племените животиње користио у раду и на тркачкој стази, готово подједнако. Тако су дуго практиковали у његовој породици, те је наставио и он.

Све је кренуло, када се о њему ради од Домете, данас давне 1966. године. Ову кобилу, као двогодку и старијег Диона паралелно је користио за рад у пољу али и за трке. Од малена коњи су му били велика опсесија. Продавао је и набављао нове.

На зиду старе куће и данас чува мали пано са именима својих најбољих коња и њиховим фотографијама у разним приликама, а највише на тркачкој стази, где резултати нису изостајали, исто као на њиви.
Даглас два, Далида, Дација, Домета, Даглас један, Дион. Од укупно 58 стартова са њима освојио је 17 првих, 15 других и девет трећих места.

-Краљеви моје каријере су били Далида и њен син Даглас. Осим припремљености коња, његове правилне исхране, тренинга и тактике, необично је важно познавати га и бити искрен пријатељ. Ја у трци нисам много користио корбач, само у крајњој нужди. Коњи су ме слушали, а од хранива највише сам им давао витамин Б, коштано брашно, мекиње, шећер, јагоде.., присећа се Андрија. У храниво за своје љубимце мешао је и млечни мед. Страствени одгајивачи коња у то време, као неку врсту природног допинга, да би коњ трчао брже, давали су му суву жару, кокошија јаја и друге шпеције само њима знане.
Наш саговорник се присећа да су његовом Дагласу један у то време највећи ривали били Мачванин, Скиви и Брђанин, а Дагласу два Берди, Кардиф и Мадрид.

Фото: Приватна архива, Далила у Богатићу као трогодка


Био је такве конституције да су му практично сви коњи одговарали, а ни он није оптерећивао њих. Уз неизмерну љубав коју је од малих ногу гајио према овим племенитим животињама, дочекао је чак 70 година на њиховим леђима. Са тих седам деценија јахао је Синсинатија.

Андрија се слаже да му је породица ипак највеће богатство. Са супругом Зорком, која му је десна рука у многим пословима има два сина и ћерку, а у штали, где су некада били коњи, налазе се две расне краве које каже Андрија укупно, дневно дају 50 литара млека.

Коњи су остали као лепа успомена, на паноу али и у срцу. Шабачки хиподром за који га везују лепе успомене и данас редовно посећује, када су трке. Овај динамичан спорт остаће како на крају овог разговора каже његова вечна и највећа љубав.

Најновији број

28. март 2024.

Најновији број
Verified by Visa MasterCard SecureCode
American Express MaestroCard MasterCard Visa
Banka Intesa