Фото: "Глас Подриња"
СРБИ ВОЛЕ НОВЕ ГОДИНЕ
Са надом у боље и другачије
У Србији се често и радо светкује. По свему судећи, волимо Нову годину. Три пута је обележавамо. Први пут када и остатак света, Српску или Православну 14. јануара, а 1. септембра и црквену Нову годину
Нова година је дошла на време и овај пут, тачно у поноћ, 1. јануара. После тринаест дана, исто у поноћ, али по јулијанском календару, чекамо још једну, Српску, или Православну, Стару Нову Годину.
У Краљевини Срба, Хрвата и Словенаца грегоријански, нови календар је званично прихваћен Законом о изједначавању старог и новог календара од 10. јануара 1919. године објављеном у првом броју Службених новина Краљевства СХС. Овим Законом је предвиђено да у целој држави 15. јануара престаје да важи стари и почиње нови календар.
Српска Нова година некада се радије дочекивала у кругу породице, где се припремала свечана трпеза. Служила се врућа ракија, кувано вино и крофне.
Јавну прославу Православне нове године прва је организовала београдска “Касина”, а следећих година придружиле су се све престоничке кафане, локали и биоскопи.
У познатом периоду недавне српске историје била је забрањивана, (никад забрањена), прослављана је у тајности, што јој је давало посебну драж.
КОПРИВА „НА ЖИВОТ И ЗДРАВЉЕ“
Наши древни преци празновали су почетке полугодишта. Првог марта прослављао се Летник у част обнављања природе после зиме и доласка пролећа. Уочи Летника припремала се одбрана од демона и гамади. Ујутру су се спаљивала буњишта, а на кућна врата и прозоре стављали рогови, корњачин оклоп и говеђе ноге, звонило клепетушама, лупало у металне предмете и галамило у свим кућама. Веровало се да је добро окусити и зготовљене коприве, „на живот и здравље“.
Овај дан зове се још и Мали Божић и Васиљевдан, с обзиром да је посвећен Светом Василију Великом, епископу Кесарије Кападокијске. Овај светитељ се назива „пчелом цркве Христове“, која носи мед вернима, а јеретицима жаоку. Свој живот је посветио Богу, молитви, служењу и помагању ближњима. Сачувана су његова многобројна богословска, апологетска, подвижничка и канонска дела. Саставио је текст литургије, која носи његово име, а служи се сутра, 14. јануара, када се у храмовима чита и молебан за Нову годину.
Тога дана меси се посебан колач од пројиног брашна, звани василица, у који се у неким крајевима ставља семе разних житарица и поврћа да би година била родна. Негде се у овај колач стављају и делови разног воћа да би година била берићетна, а често и пара, по узору на Божић. Васиљевдан неки празнују и као своју крсну славу. Такође, верује се, да на овај дан у кућу треба унети неку нову ствар, купљену тог дана, како би кућа и укућани током целе године имали напретка.
Празновање Нове године произилази из потребе за циклусима, за завршетком једног и ретроспективом истог и почетком наредног. Са надом да ће бити боље и (или) другачије.
Црквена Нова година почиње 1. септембра по старом, односно, 14. септембра по новом календару. Код Јевреја је месец септембар означавао почетак нове грађанске године, месец збирања плодова, приношења жртви и благодарности Богу У време овог празника, Спаситељ је ушао у синагогу у Назарету, отворио књигу пророка Исаије и прочитао речи: “Дух је Господњи на мени; за то ме помаза да јавим еванђеље сиромасима; посла ме да исцелим скрушене срцем; да проповедам заробљенима да ће се отпустити и слепима да ће прогледати; да отпустим сужње и огласим годину милости Господње”.
У Краљевини Срба, Хрвата и Словенаца грегоријански, нови календар је званично прихваћен Законом о изједначавању старог и новог календара од 10. јануара 1919. године објављеном у првом броју Службених новина Краљевства СХС. Овим Законом је предвиђено да у целој држави 15. јануара престаје да важи стари и почиње нови календар.
Српска Нова година некада се радије дочекивала у кругу породице, где се припремала свечана трпеза. Служила се врућа ракија, кувано вино и крофне.
Јавну прославу Православне нове године прва је организовала београдска “Касина”, а следећих година придружиле су се све престоничке кафане, локали и биоскопи.
У познатом периоду недавне српске историје била је забрањивана, (никад забрањена), прослављана је у тајности, што јој је давало посебну драж.
Наши древни преци празновали су почетке полугодишта. Првог марта прослављао се Летник у част обнављања природе после зиме и доласка пролећа. Уочи Летника припремала се одбрана од демона и гамади. Ујутру су се спаљивала буњишта, а на кућна врата и прозоре стављали рогови, корњачин оклоп и говеђе ноге, звонило клепетушама, лупало у металне предмете и галамило у свим кућама. Веровало се да је добро окусити и зготовљене коприве, „на живот и здравље“.
Овај дан зове се још и Мали Божић и Васиљевдан, с обзиром да је посвећен Светом Василију Великом, епископу Кесарије Кападокијске. Овај светитељ се назива „пчелом цркве Христове“, која носи мед вернима, а јеретицима жаоку. Свој живот је посветио Богу, молитви, служењу и помагању ближњима. Сачувана су његова многобројна богословска, апологетска, подвижничка и канонска дела. Саставио је текст литургије, која носи његово име, а служи се сутра, 14. јануара, када се у храмовима чита и молебан за Нову годину.
Тога дана меси се посебан колач од пројиног брашна, звани василица, у који се у неким крајевима ставља семе разних житарица и поврћа да би година била родна. Негде се у овај колач стављају и делови разног воћа да би година била берићетна, а често и пара, по узору на Божић. Васиљевдан неки празнују и као своју крсну славу. Такође, верује се, да на овај дан у кућу треба унети неку нову ствар, купљену тог дана, како би кућа и укућани током целе године имали напретка.
Празновање Нове године произилази из потребе за циклусима, за завршетком једног и ретроспективом истог и почетком наредног. Са надом да ће бити боље и (или) другачије.
Црквена Нова година почиње 1. септембра по старом, односно, 14. септембра по новом календару. Код Јевреја је месец септембар означавао почетак нове грађанске године, месец збирања плодова, приношења жртви и благодарности Богу У време овог празника, Спаситељ је ушао у синагогу у Назарету, отворио књигу пророка Исаије и прочитао речи: “Дух је Господњи на мени; за то ме помаза да јавим еванђеље сиромасима; посла ме да исцелим скрушене срцем; да проповедам заробљенима да ће се отпустити и слепима да ће прогледати; да отпустим сужње и огласим годину милости Господње”.
М.Ф.
Најновији број
18. април 2024.
