НЕСВАКИДАШЊЕ СУДБИНЕ УМЕТНИЧКИХ ДЕЛА
Угрожава идеологија и време
На слици „Бисери моје домовине“, Драгића Сокића, почившег наивног мачванског сликара из Совљака, који је своје уметничке визије градио од милиона семенки, доминантна је фигура мачванског сељака који на својим плећима „држи“ грб бивше државе. Ликовни критичари су проценили да он (сељак ) тако представљен (саздан од десетина семенки, које су биле главно уметниково обележје) држи државу на својим плећима. То шездесетих година, прошлог века, када је слика настала није превише „боло очи“ тадашњим челницима општине Богатић, који су слику наручили с намером да помогну надареном уметнику.
Шта више њен дародавац, Народном музеју у Шапцу, некадашњи директор Пољопривредног комбината „Мачванин“ у Богатићу, Алекса Бркић, сведочи да су имали примамљиве понуде неког Швеђанина да слику, која је неко време била на зиду директорове канцеларије, продају. Вешто су се извукли тако да до трговине није дошло. Истина каснији пут слике је био „трновит“, као и друштвене промене које су уследиле. И Драгићева слика је била њихов саставни део. Коначно се „скрасила“ у шабачком музеју, али природно јако нарушена, јер је и сама техника у којој је рађена (семе) била специфична.
На њену несвакидашњу судбину, будући да сам назив није „пријао“ новијим генерацијама политичара, итекако је утицало ново време.
С друге стране је фреско слика „Метаморфоза Мачве на Битви“, Милића од Мачве, која се налази на зиду хотела у Богатићу и један је од драгоцених поклона уметника завичају, после свих досадашњих власничких трансформација, пропада, „нагрижена“ прашином и паучином. И хотел је у међувремену подељен на два дела. Нови газда, издао је половину за трговину, а слика је остала у другом делу, опет изложена „зубу“ времена.
Нажалост пропадању је изложена и цела историја Мачвана, коју слика приказује, од рођена из љуске јајета, преко живота ( разних згодних и незговних прилика у различитим ситуацијама) до умирања, гробља и споменика крајпуташа. Наравно све је „зачињено“ мотивом Лепенског вира и непревазиђеним старим цивилизацијама.
Шта више њен дародавац, Народном музеју у Шапцу, некадашњи директор Пољопривредног комбината „Мачванин“ у Богатићу, Алекса Бркић, сведочи да су имали примамљиве понуде неког Швеђанина да слику, која је неко време била на зиду директорове канцеларије, продају. Вешто су се извукли тако да до трговине није дошло. Истина каснији пут слике је био „трновит“, као и друштвене промене које су уследиле. И Драгићева слика је била њихов саставни део. Коначно се „скрасила“ у шабачком музеју, али природно јако нарушена, јер је и сама техника у којој је рађена (семе) била специфична.
На њену несвакидашњу судбину, будући да сам назив није „пријао“ новијим генерацијама политичара, итекако је утицало ново време.
С друге стране је фреско слика „Метаморфоза Мачве на Битви“, Милића од Мачве, која се налази на зиду хотела у Богатићу и један је од драгоцених поклона уметника завичају, после свих досадашњих власничких трансформација, пропада, „нагрижена“ прашином и паучином. И хотел је у међувремену подељен на два дела. Нови газда, издао је половину за трговину, а слика је остала у другом делу, опет изложена „зубу“ времена.
Нажалост пропадању је изложена и цела историја Мачвана, коју слика приказује, од рођена из љуске јајета, преко живота ( разних згодних и незговних прилика у различитим ситуацијама) до умирања, гробља и споменика крајпуташа. Наравно све је „зачињено“ мотивом Лепенског вира и непревазиђеним старим цивилизацијама.
Љ.Ђ.
Најновији број
18. април 2024.
