Изложба у Медицинској школи „Др Андра Јовановић“
Андрина промисао и даље живи
„У тренутку када је Шабац имао свега три основне школе, а деца учила у условима готово немогућим за стицање знања, др Андра је имао довољно осећаја и хумане жеље да изгради потпуно модерну и функционалну зграду у сврху образовања“, каже Ана Марић библиотекарка Медицинске школе
Медицинска школа „Др Андра Јовановић“ поводом Дана школе и обележавања јубилеја, 75. година од оснивања образовне установе која носи име по свом оснивачу и добротвору, доктору Андрији (Андри) Јовановићу, припремила је изложбу под називом „Андрина промисао“. Обиље материјала послужило је као основа за документарну поставку библиотекаркама Медицинске школе Ани Марић и Наташи Беговић.
-Документарну изложбу чине фотографије из школске архиве и фотографије и документи из Међуопштинског историјског архива “Шабац”. Архив чува елаборат о изградњи Зелене школе, у ком се налазе прецизни планови, пројектни нацрти и пратећи списи из периода њеног настанка, и нама најдража, писма Андре Јовановића у којима обавештава Градско поглаварство тадашње шабачке општине, најпре о намери подизања основне школе у Шапцу, и том приликом потражује плац за реализацију своје намере, а у следећем, по завршетку њене изградње 1940, говори о завештању објекта и уређењу дворишта. Ту су још и изводи из Шабачког Гласника, документ који сведочи о присуству окупатора у тек саграђеној школи, савремени снимци кућа др Андре Јовановића у Господар Јевремовој улици, скенирани примерци портрета његових унука, радови чувене шабачке сликарке Маре Лукић Јелесић, драгоцен траг породичне заоставштине - истиче библиотекарка Медицинске школе Ана Марић додавши да Андрина промисао и даље живи, као у времену када је образовање у Србији било у зачетку.
Андрија (Андра) Јовановић (1875-1953) рођен је у имућној породици Јовановић у Шапцу. Основну школу и Гимназију завршава у родном граду. Школовање наставља на Медицинском факултету у Бечу и диплому стиче 1905. године. Потом се враћа у Шабац и почиње успешну каријеру лекара. Постаје први председник опоравилишта за слабуњаву децу, августа 1906. године, на Летњиковцу. Исте године на његову иницијативу у згради Општинског суда отвара се општинска амбуланта за лечење сиромашних грађана Шапца. Упоредо са овим активностима био је и хонорарни лекар Више женске школе у Шапцу. Писао је популарне чланке у локалној штампи, објављивао стручне и научне радове у медицинској литератури. За време Првог светског рата био је заробљен и на иницијативу грађана ослобођен. По завршетку рата, октобра 1918. године постаје управник болнице у Шапцу. У периоду између два светска рата бавио се искључиво приватном лекарском праксом.
Пред Други светски рат, 1939. године др Андра Јовановић одлучује да Шапцу поклони зграду трајне вредности. Изабрано је то буде основна школа. Радови на подизању нове школе, на плацу добијеном од Општине на Марвеном тргу на Баиру, започели су у августу 1939. године. Саграђена је за нешто више од годину дана. Била је то савремена школска зграда, а по карактеристичној зеленој боји фасаде постаје позната као “Зелена школа”, али и као “Андрина Школа“.
Ипак, зграда није добила првобитну намену, већ почетком рата у њу се усељавају немачки војници. По ослобођењу града, постаје болница за рањенике са Сремског фронта, затим после дечји пионирски дом и женска гимназија. Од 1948. године почиње у њој да ради државна школа за медицинске сестре.
На почетку Априлског рата и капитулације Краљевине Југославије, др Андра је као санитетски потпуковник заробљен, те је провео у заробљеништву. По повратку у земљу сва имовина му је конфискована. Преминуо је у Шапцу, 3. марта 1953. године и сахрањен је у породичној гробници на Камичком гробљу.
-У тренутку када је Шабац имао свега три основне школе, а деца учила у условима готово немогућим за стицање знања, др Андра је имао довољно осећаја и хумане жеље да изгради потпуно модерну и функционалну зграду у сврху образовања. Иако због сплета историјских околности, зграда никада није била основна школа, у послератним тешким годинама постала је темељ за развој преко потребне медицинске струке у граду. Драгоцена Андрина промисао учи нас да увек треба тежити бољем и уређенијем систему, а с обзиром на то колико је Медицинска школа данас препознатљива у свом окружењу, сви ће се сложити да је испуњена визија њеног задужбинара. Искрено верујемо да би др Андра био задовољан.
Идеја водиља ауторки поставке је да се ученицима Медицинске школе доктор Андра Јовановић представи као добротвор, а запослени подсете на велика дела оснивача.
-Било нам је важно да ученицима у јаснијем светлу представимо личност шабачког доктора, који би им по знању и хуманости могао бити узор. Запослене у школи желели смо да подсетимо на значај његовог добротворног чина. По коментарима и једних и других чини нам се да смо успеле у томе. Било је веома емотивних момената - Андрине речи, исписане његовим читким рукописом, измамиле су чак и сузе код људи који су године посветили Медицинској школи. Посебно бих се захвалила Андрином потомку Данилу Слободи који нам је уступио породичне портрете и посетио изложбу.
-Документарну изложбу чине фотографије из школске архиве и фотографије и документи из Међуопштинског историјског архива “Шабац”. Архив чува елаборат о изградњи Зелене школе, у ком се налазе прецизни планови, пројектни нацрти и пратећи списи из периода њеног настанка, и нама најдража, писма Андре Јовановића у којима обавештава Градско поглаварство тадашње шабачке општине, најпре о намери подизања основне школе у Шапцу, и том приликом потражује плац за реализацију своје намере, а у следећем, по завршетку њене изградње 1940, говори о завештању објекта и уређењу дворишта. Ту су још и изводи из Шабачког Гласника, документ који сведочи о присуству окупатора у тек саграђеној школи, савремени снимци кућа др Андре Јовановића у Господар Јевремовој улици, скенирани примерци портрета његових унука, радови чувене шабачке сликарке Маре Лукић Јелесић, драгоцен траг породичне заоставштине - истиче библиотекарка Медицинске школе Ана Марић додавши да Андрина промисао и даље живи, као у времену када је образовање у Србији било у зачетку.
Пред Други светски рат, 1939. године др Андра Јовановић одлучује да Шапцу поклони зграду трајне вредности. Изабрано је то буде основна школа. Радови на подизању нове школе, на плацу добијеном од Општине на Марвеном тргу на Баиру, започели су у августу 1939. године. Саграђена је за нешто више од годину дана. Била је то савремена школска зграда, а по карактеристичној зеленој боји фасаде постаје позната као “Зелена школа”, али и као “Андрина Школа“.
Ипак, зграда није добила првобитну намену, већ почетком рата у њу се усељавају немачки војници. По ослобођењу града, постаје болница за рањенике са Сремског фронта, затим после дечји пионирски дом и женска гимназија. Од 1948. године почиње у њој да ради државна школа за медицинске сестре.
На почетку Априлског рата и капитулације Краљевине Југославије, др Андра је као санитетски потпуковник заробљен, те је провео у заробљеништву. По повратку у земљу сва имовина му је конфискована. Преминуо је у Шапцу, 3. марта 1953. године и сахрањен је у породичној гробници на Камичком гробљу.
-У тренутку када је Шабац имао свега три основне школе, а деца учила у условима готово немогућим за стицање знања, др Андра је имао довољно осећаја и хумане жеље да изгради потпуно модерну и функционалну зграду у сврху образовања. Иако због сплета историјских околности, зграда никада није била основна школа, у послератним тешким годинама постала је темељ за развој преко потребне медицинске струке у граду. Драгоцена Андрина промисао учи нас да увек треба тежити бољем и уређенијем систему, а с обзиром на то колико је Медицинска школа данас препознатљива у свом окружењу, сви ће се сложити да је испуњена визија њеног задужбинара. Искрено верујемо да би др Андра био задовољан.
Идеја водиља ауторки поставке је да се ученицима Медицинске школе доктор Андра Јовановић представи као добротвор, а запослени подсете на велика дела оснивача.
-Било нам је важно да ученицима у јаснијем светлу представимо личност шабачког доктора, који би им по знању и хуманости могао бити узор. Запослене у школи желели смо да подсетимо на значај његовог добротворног чина. По коментарима и једних и других чини нам се да смо успеле у томе. Било је веома емотивних момената - Андрине речи, исписане његовим читким рукописом, измамиле су чак и сузе код људи који су године посветили Медицинској школи. Посебно бих се захвалила Андрином потомку Данилу Слободи који нам је уступио породичне портрете и посетио изложбу.
М. Ж.
Најновији број
18. април 2024.
