Владимирци у Лепосавићу

Традицију посета северу Косова и Метохије Владимирци су наставили и овом акцијом, хуманитарног карактера. Наиме, чак дванаесторо деце без једног од родитеља и дечака који нема ниједног, уз Владимирце окупили су челне људе из десетак градова и општина од Жабља до Ужица. Уз препознатљиво гостопримство дружили су се стари пријатељи прво у Каменици код Лепосавића а потом и у Сочаници обрадовали најмлађе. У Каменици стотинак најмлађих добили су пакетиће у порти новог храма чију је изградњу помогла и Општина Владимирци.

Било је за неверовати гостима да толико младих имају села око Лепосавића и сам градић. Виђени су парови и са четворо деце уз убеђење да ће Србија остати Србима јер виђено лепотом обавезује а али и преци који су колевку српства чували за потомке. А добијени лаптоп Александар Миленковић је чврсто држао у рукама као сан који му се остварио.

Иницијатор акције је био Миодраг Радовановић Мија маниром човека широке душе који за себе воли рећи да је добар супруг, отац и син а да иметак види у доброти и хуманости дичећи се одликовањима Општине Лепосавић али и Рашко-призренске Епархије. Захвалио се свима у жељи да се окупљају на многаја љета.
Градоначелник Лепосавића Зоран Тодић је видно срећан захвалио браћи што помажу бранитеље српства и колевке српства. Захвалио се и великим хуманистима и великим људима јер веће од свих поклона је њихова љубав према Косову и Метохији. У Сочаници у школи подељено је шест стипендија братских општина и градова младима у износу од сто до две стотине евра. Подељено их је шест а потом и шест лаптоп рачунара, међу којима је био и онај који је Општина Владимирци поклонила Александру Миленковићу из Лешка ученику четвртог разреда основне школе „ Стана Бичанин“ који није крио срећу:
„Хвала Владимирцима што верују у нас младе Косова и Метохије а ми ћемо се одужити знањем. Волим Владимирце и од овог дана они су моја друга породица. Хвала им пуно, говорио је у даху драги дечак са сузом у очима.

Поклон је уручио заменик председника Општине Владимирци Милорад Милинковић:
„Велика је срећа видети елан да остану на свом прагу и боре се само њима знаним разлозима. Ми ћемо као и сви остали кад год се укаже прилика помоћи јер виђених стотине младих и решеност да остану у крају око Лепосавића говори све. Ово је гест подршке да се одбрани српство за које нема цене“, рекао је Милинковић.

Два дана дружења прошла су као трен. Србија је у овим пределима више од дедовине и завета прецима а на испраћају текле су сузе захвалности вредније од свих поклона.
Од идеје Миодрага Мије Радовановића који не зна за препреку, преко визионарског градоначелника Леосавића Зорана Тодића који је максимално подржао ову акцију и пажњу поклонио сваком госту. Био је то викенд за незаборав а претворио се у завет да ће се ускоро окупити јер Косову и Метохији помоћ увек треба.

Попут анегдоте звучи долазак трочлане делегације Владимираца на толико помињани прелаз Јариње. Колона је била дуга неколико километара а само једним телефонским позивом Бате Делића и одважној вожњи Драгана Исаиловића на којој би му позавидео и легендарни Фанђо. За минут два нашли смо се на српској страни прелаза на Јарињу, а потом до албанске стране прелаза где се одвијао перформанс лепљења стикера на таблице који је опет само замаскирао оно што им највише смета. А онда спектакл до Лепосавића удаљеног двадесетак километара. На свакој бандери српска застава, на сваком кораку лепа реч а само место до задње куће и бандере окићено заставама. Слика која се може видети само у колевци српства.

А утисак је заокружио старина у Каменици код Лепосавића подсећајући на свевременски завет, ко не дошо у бој на Косово... И ови дани су својеврстан бој око Јариња и других места као одбрана колевке српства са жељом да Срби походе Косово и Метохију и увере се у речено. А потом на многаја љета.