Инфо

20. јануар 2022.20. јан 2022.
БОГОЈАВЉЕЊЕ У СЕЋАЊУ СТАРИНА

Кад Господ се јави

О Богојављењу усталило се пливање за крст часни како код нас тако и у нама блиским народима по вери као и пливање у леденој води, челичење тела али и духа као оличење крста за који се пливало. И тако крећу предања...
Имао је стари народ српских корена много више Господа у себи а предањем то гнездио у бројну чељад. Чинило се, слушајући времешне да је свака прича предањем названа носила ишчекивање, Богојављењскo jављање неба. Знало се од најмлађих до старешине, тада бројних фамилија, да то непромењено траје са колена на колено.

О Богојављењу усталило се пливање за крст часни како код нас тако и у нама блиским народима по вери као и пливање у леденој води, челичење тела али и духа као оличење крста за који се пливало. И тако крећу предања...

Баба Тета је била доживљавана као бака васцеле фамилије. Умела у дуге зимске вечери уз плам свеће лековите чајеве справити али и болних крајника који су мучили најмлађе, решити. Били су ту и мелеми као и бројне осушене траве као путоказ ка оздрављењу под милошћу Господњом. Од уста до уста, од прела до прела, око Богојављења текла је прича о баки здравља. Па оста у сећању да је имала три сина, Стојана, Стевана и Мирослава. Бројну унучад је одгајила али миљеник јој беше враголасти Аца, очију црних као угарак, и ведре душе омиљен у селу. Али болест се устрели на њега а баба Тета га неговала мелемима и пекла младе голубове да оздрави мезимца који је копнио из дана у дан. Ноћ пред Богојављење усни старица цвећем поплочану стазу до извора подно брега, који гле чуда би залеђен. И чу глас небески да свог Ацу баш тамо треба одвести и једном само заронити у ледену воду, да се нагомилано зло угуши и дете напрасно оживи. Али ледом оковани извор и мраз од којег је церић пуцао нису јој дали мира. Ипак одважи се и умота свог миљеника у губер те однесе до извора. Причала дуго потом да се више ничег није сећала сем дечака који је изласком из воде вратио сјај у очи. Нетрагом однет бол оста беседа добра а од тада и препричавано предање како се Господ вавек јављао.

У рову снег правио постеље у којој су војници знали и уснити а све остало беше бели бескрај


Беху то времена када се постило без изузетака, како се стари присећају гулила проја, било обиље пасуља, кромпира, киселог купуса, туршије и тако све у круг до Божићних благдана због рађања Богомладенца а црква се походила сваке недеље и целивајућа икона даривала маленим кованицама. Свака недеља почињала у цркви а преостали део дана мушки се бријали и шишали, жене као и васцели живот бринуле око трпезе и подизале нејач. Реч домаћина преточила се у предање које је гласило шест дана ради а седми као земаљску светињу подари одмору.

Предања су ишла од села до села, уз петролејку, уз лампу, преслицу, печен кромпир, понешто од теста и кушало вино да стари процене какво лето беше. Беше ту и варена блага ракија а уз њу би бабо Живојин, гладећи брке, по ко зна који пут зборио причу коју су чељад отворених уста слушала а понекад тако и у сан одлазила.

Беше то прича о једној од војни, ко би се сетио које, али су сви упамтили наредника Познановића. Јуначина из ђедове приче везан је и за Богојављење. У рову снег правио постеље у којој су војници знали и уснити а све остало беше бели бескрај. Тек на Богојављење би мукла тишина. Неће да нападну ни они другог крста а ни чета наредника Познановића. Тек у неко доба залута куршум и млађаном Обраду утруни око. Бол бивао из часа у час све већи и већи. Пред сутон наредник Познановић нареди да се уз крст часни Обрад умије Богојављенском водом појашњавајући да је васцела вода на тај дан благословена. И бол би као руком однета али и до наредног дана нико више не запуца. Шаптало се међу војском уз крст да то беше Божија воља коју је препознао домишљати носилац албанске споменице. И дан данас у предању, Господња греје као огањ из прастаре оџаклије где се за празника спавало на слами уз опојни мирис ракије и вина те ледени зрак месечине који се пробијао кроз залеђено окно. Васцелу ноћ пуцкетао је багрем са ватре коју је ђед целе ноћи залагао.

Тако је било у присећању и лета Господњег 2022. а коме је то што се Господ јави, Ваистину јави, драго, чуваће то и за потомке.
Сретен Косанић

Најновији број

28. март 2024.

Најновији број
Verified by Visa MasterCard SecureCode
American Express MaestroCard MasterCard Visa
Banka Intesa