Најчешћи проблеми у воћарској и повртарској производњи
Појава резистетности инсеката на инсектициде
Резистентност се манифестује као понављање неуспешне примене инсектицида, тј. изостајање очекиваног ефекта. Резистентност не настаје у једном моменту и због једног погрешног корака, већ постепеним губитком ефикасности једног инсектицида који је на почетку примене имао високу ефикасност
Појава при којој примењени инсектицид постепено губи ефикасност јесте резистентност, а настаје након што је популација штеточ̌ина била током дужег периода третирана истом активном материјом или активном материјом истог механизма деловања уз непридржавање препоруч̌ених доза примене. Процес проналажења ефикасне активне материје наводи на неопходност организованог понашања (антирезистентна стратегија) при избору препарата за сузбијање инсеката. Постоји доста таквих активних материја на тржишту, али сталном употребом истих инсектицида или исте групе деловања инсектицида, долази до тога да просто речено, “изгубимо” активну материју за даље коришћење.
До поч̌етка примене синтетских органских инсектицида резистентност је била ретка појава. Након тога, са сваким новим регистрованим инсектицидом (органофосфати, карбамати, пиретроиди, Baccilus thuringiensis) регистроване су појаве резистентности и то после 2 до 20 година након њиховог увођења. Увођење нових инсектицида специфич̌не хемијске структуре и циљаног места деловања довело је до тога да је данас више од 580 врста инсеката и гриња, у различ̌итим деловима света развило резистентност на ц̌есто примењиване активне материје. Уоч̌авањем појаве слабе ефикасности инсектицида, корисници су још ч̌ешће користили инсектициде и самоиницијативно повећавали дозе што је условило појаву већег броја популација штеточ̌ина на које инсектициди немају ефекат.
Међународни Комитет за Резистентност инсеката и гриња (ИРАЦ) је интернационална асоцијација која прати појаву резистенције инсеката у свету. Кључ̌на улога ИРАЦ-а је да обезбеди дугороч̌ну ефикасност инсектицида, ради на сталном развоју шематског приказа и обележавања једињења према нац̌ину деловања. То представља основ за антирезистентну стратегију. ИРАЦ шема класификације обухвата 25 различ̌итих механизама деловања и најмање 55 различ̌итих хемијских група. Могућност разликовања обележених механизама деловања даје шансу пољопривредном произвођач̌у да изабере увек различ̌ити инсектицид од претходно коришћеног.
ШТА ОЗНАЧ̌АВА ТЕРМИН „РЕЗИСТЕНТНОСТ ” И КАКО СЕ ИСПОЉАВА Резистентност на инсектициде представља способност јединки у популацији да преживе изложеност леталној дози примењеног средства за заштиту биља. Сама реч̌ резистентност означ̌ава генетски условљену појаву која је под регулацијом гена за резистентност. Ти мутирани гени ч̌ине јединке у популацији отпорнијим на одређени инсектицид. ИРАЦ описује резистентност као наследну промену у осетљивости популације штеточ̌ина.
Резистентност се манифестује као понављање неуспешне примене инсектицида, тј. изостајање оч̌екиваног ефекта. Резистентност не настаје у једном моменту и због једног погрешног корака, већ постепеним губитком ефикасности једног инсектицида који је на поч̌етку примене имао високу ефикасност.
У том случ̌ају последица третирања била би сузбијање већине осетљивих јединки, док резистентне преживљавају из генерације у генерацију. Након неколико генерација, резистентне јединке у популацији преовладавају и примењивани инсектицид више није ефикасан. Такве јединке само на први поглед лиц̌е на остале (морфолошки, по нач̌ину исхране итд.), али је основна разлика у толерантности на екстремне концентрације инсектицида.
МЕХАНИЗАМ РАЗВОЈА РЕЗИСТЕНТНОСТИ ИНСЕКАТА НА ИНСЕКТИЦИДЕ Развој резистентности инсеката на инсектициде заснива се углавном на следећим механизмима: смањеној пропустљивости ћелијских мембрана, повећаној детоксикацији инсектицида (метаболич̌ка резистентност) и промени на месту деловања инсектицида. Генетич̌ку структуру популације инсеката карактерише специфиц̌на учесталост одређених типова особина, односно гена који детерминишу развиће тих особина. Прилагођавање инсеката заснива се на најважније две групе особина: • особине које воде стварању што већег броја јединки у генерацији потомака и • особине које доприносе преживљавању што већег броја јединки у развићу до репродуктивне зрелости.
Процес прилагођавања инсеката токсич̌ном деловању инсектицида, заснива се на присуству одређеног нивоа генетич̌ке варијабилности и популација се прилагођава тим условима. Брзина развоја резистентности дате популације у било ком интервалу времена пропорционална је њиховој генетич̌кој варијабилности у том интервалу времена.
Фактор знач̌ајан за резистентност инсеката је генетич̌ка структура појединих популација инсеката (специфич̌на уч̌есталост одређених гена, фертилност, број генерација, брзина развића, дужина живота и отпорност на неповољне факторе).
Најч̌ешћи проблеми настају у воћарској и повртарској производњи због уч̌есталости примене инсектицида. Све већа бројност штетних врста и повећан број генерација у току једне вегетационе сезоне, указују на потребу за ч̌естим инсектицидним третманима. С друге стране, на располагању имамо мали број различ̌итих механизама деловања и поред тога још већи проблем у виду навике корисника пестицида да се тешко одлуч̌ују за промену активне материје у сваком следећем третману.
За сузбијање неког инсекта није битно колико препарата има на тржишту, него колико има препарата са различитим механизмима деловања. Као последицу често имамо коментаре да на тржишту имамо неодговарајући квалитет производа у борби против биљних ваши, беле лептирасте ваши, кромпирове златице, итд.
