Пламењача салате

Пламењача салате коју проузрокује Bremia lactucae је једна од економски најзначајнијих болести салате. Интезитет заразе и економске штете углавном зависе од временских услова, сортимента и примењене заштите.

Пламењача је широко заступљена болест, редовно се јавља у свим регионима где се салата гаји, како у производњи на отвореном пољу, тако и у заштићеном простору. Проузрокује смањење приноса и умањује квалитет производа. Поред штете у производњи може изазвати значајне губитке приликом чувања и продаје. Заштита салате од проузроковача пламењаче је доста специфична јер се она користи за исхрану у свежем стању.

Превентивним мерама заштите треба дати највећи значај.

Као најчешће превентивне мере у сузбијању пламењаче салате наводи се:
-гајење мање осетљивих генотипова
-плодоред, избалансирано ђубрење
-коришћење оцедног земљишта
-употреба здравог семена и расада
-дезинфекција земљишта
-уништавање и дубоко заоравање заражених биљних остатака
-редовно проветравање пластеника

Хемијске мере сузбијања пламењаче салате
Наведене превентивне мере нису довољнео ефикасне када услови погодују развоју обољења. Зато се код сузбијања овог патогена морају примењивати хемијске мере заштите.
Најчешће су у употреби превентивни фунгициди на бази манкозеба, пропинеба и хлорталонила, а од системичних или локал системичних пропамокарб-хидрохлорид, металаксил, азоксистробин и фосетил-алуминијум.

Салата је биљка кратког вегетационог периода што додатно отежава избор и динамику примене фунгицида, због неопходности поштовања каренци за примењене препарате.
Појава резистентних изолата Б.цинереа према фунгицидима који се користе за сузбијање овог патогена представља велики проблем.

Када се овој проблематици додају и све оштрији критеријуми по питању остатака пестицида у храни, као и чињеница да се свеж лист директно користи у исхрани и то непосредно након бербе, није тешко закључити да је хемијској заштити салате неопходно прилазити са много пажње.