Фото: "Глас Подриња"
МАЧВАНИ ПОСЕТИЛИ САЈАМ ВОЋАРСТВА, ПОВРТАРСТВА И ВИНОГРАДАРСТВА У БЕОГРАДУ
Општина „наградила“ произвођаче
Бесплатан пут и улазнице свима који су желели да се „поближе“ упознају са новим технологијама у воћарству и повртарству. Промена сетвене структуре у протеклој години дала добре резултате
Оцењујући 2021. годину с економског аспекта, многи мачвански ратари који су потпуно или делимично заменили традиционалну производњу житарица, производњом воћа или поврћа, кажу да се не кају. Овоме у прилог иде и констатација неких ратара да су прошле године, знатно више зарадили на хектару купуса или белих бундева, него на истој површини под пшеницом. Једноставно и они који су имали висок принос хлебног жита, добили су за њега мање него при пласману поврћа.
-Кад се ради о белим бундевама добра зарада на њима је већ дуже времена. Ја редовно сејем пшеницу, кукуруз али и бундеве. Никада ме нису „издале“, тврди Петар Вешић, угледни ратар из Мачванског Метковића.
Извесни Станчетић из Бановог Поља, мачванског села кога називају престоницом парадајза и паприке, подсећа да се осамдесетих година прошлог века у овом крају за приколицу ( киперица) паприке могао купити Фергусон (мали трактор). Истина, додаје он то је било у време бивше „велике државе“, када је паприку продавао најчешће у Осијеку. Бановопољци су и данас спремни да поврћем снабдевају град од 200.000 становника! Наравно, под условом да им се исплати.
Времена су се променила и многи некадашњи паритети у производњи су поремећени. Воћарство и повртарство, судећи бар према прошлој години у Мачви, дало је добре резултате. Узимајући и то у обзир општина Богатић, омогућила је свим пољопривредним произвођачима, којих је у овом крају преко 90 одсто, да бесплатно посете Сајам воћарства, повртарства и виноградарства, недавно одржан у Београду.
Била је то, рекло би се и својеврсна награда произвођачима који су се определили за воће и поврће. Захваљујући својој локалној самоуправи могли су бесплатно да се упознају са новим технологијама у помињаној врсти производње.
Нема сумње да ће се прошлогодишњи добар резултат одразити на повећање површина под воћем и поврћем у овом равничарском крају, где у сетвеној структури доминирају пшеница и кукуруз.
-Стабилност и исплативост у производњи, то је нама потребно. Јесте да је ово традиционално житарски крај. Прошле године смо у 14 села наше општине тржишту испоручили 550. 000 товљеника. Производња у повртарству, није сумирана, али несумњам да је велика и све већа. Знам доста домаћина који се опредељују за сетву поврћа, а велики број људи у овом крају гаји воће. Слажем се да је та, својеврсна промена у сетвеној структури нашег краја, јер у прошлој години дала добре резултате, коментарише Звонко Јуришић из Богатића.
То је очигледно уочено и у локалној самоуправи, која је судећи и према протеклој акцији око бесплатне посете помињаној Сајамској манифестацији, помогла произвођачима.
Стабилност цена, сигуран пласман и наплата је сигурно њихово највеће очекивање.
-Кад се ради о белим бундевама добра зарада на њима је већ дуже времена. Ја редовно сејем пшеницу, кукуруз али и бундеве. Никада ме нису „издале“, тврди Петар Вешић, угледни ратар из Мачванског Метковића.
Извесни Станчетић из Бановог Поља, мачванског села кога називају престоницом парадајза и паприке, подсећа да се осамдесетих година прошлог века у овом крају за приколицу ( киперица) паприке могао купити Фергусон (мали трактор). Истина, додаје он то је било у време бивше „велике државе“, када је паприку продавао најчешће у Осијеку. Бановопољци су и данас спремни да поврћем снабдевају град од 200.000 становника! Наравно, под условом да им се исплати.
Времена су се променила и многи некадашњи паритети у производњи су поремећени. Воћарство и повртарство, судећи бар према прошлој години у Мачви, дало је добре резултате. Узимајући и то у обзир општина Богатић, омогућила је свим пољопривредним произвођачима, којих је у овом крају преко 90 одсто, да бесплатно посете Сајам воћарства, повртарства и виноградарства, недавно одржан у Београду.
Била је то, рекло би се и својеврсна награда произвођачима који су се определили за воће и поврће. Захваљујући својој локалној самоуправи могли су бесплатно да се упознају са новим технологијама у помињаној врсти производње.
Нема сумње да ће се прошлогодишњи добар резултат одразити на повећање површина под воћем и поврћем у овом равничарском крају, где у сетвеној структури доминирају пшеница и кукуруз.
-Стабилност и исплативост у производњи, то је нама потребно. Јесте да је ово традиционално житарски крај. Прошле године смо у 14 села наше општине тржишту испоручили 550. 000 товљеника. Производња у повртарству, није сумирана, али несумњам да је велика и све већа. Знам доста домаћина који се опредељују за сетву поврћа, а велики број људи у овом крају гаји воће. Слажем се да је та, својеврсна промена у сетвеној структури нашег краја, јер у прошлој години дала добре резултате, коментарише Звонко Јуришић из Богатића.
То је очигледно уочено и у локалној самоуправи, која је судећи и према протеклој акцији око бесплатне посете помињаној Сајамској манифестацији, помогла произвођачима.
Стабилност цена, сигуран пласман и наплата је сигурно њихово највеће очекивање.
Љ.Ђ.
Најновији број
25. април 2024.
