Инфо

10. фебруар 2022.10. феб 2022.
Нада да ће ковид бити као прехлада
ИНФЕКТОЛОЗИ ШАБАЧКЕ ОПШТЕ БОЛНИЦЕ О ДАЉЕМ ТОКУ ПАНДЕМИЈЕ

Нада да ће ковид бити као прехлада

„Узнемиравајуће је то што вирус успева да се “извуче“ и појача пре него што читави тимови научника успеју да “прочитају“ вирус. Људи настављају да се окупљају, славе, друже што је природно јер је човек друштвено биће. То само по себи повећава ризик од преношења корона вируса. Да ли ће нека од мутација омикрон соја довести до промене опасније по нас, остаје да нагађамо, али и да се надамо да до тога неће доћи. Ми живимо са великим бројем вируса без икаквих последица па се може очекивати да се то деси и са овим вирусом“ наводи др Снежана Михаиловић. „Подаци које имамо о новој омикрон варијанти су оскудни, прве студије су указивале на 105 одсто већу преносивост, за 30 одсто мањи ризик од хоспитализације и 50 одсто мањи за лечење у интензивној нези при чему је ефективност вакцина у спречавању хоспитализације процењена на 88 одсто, након три дозе. Претходни имунитет, без обзира на механизам настанка – природно обољевањем или вештачи вакцинацијом, има велики утицај на тежину обољења“ објашњава др Миливоје Ђурић
Омикрон сој корона вируса раширио се као пожар. Показало се да даје блаже клиничке слике и не изазива честе комликације. Међутим, још увек је ту и веома опасан делта сој, који лако пуни респираторне јединице болница. Вакцинисано је око половине становништва. Цифре заражених од Нове године су изнад и најпесимистичнијих очекивања. На срећу, бројеви тешко оболелих и умрлих им нису пропорционални. Чини се да су у овом таласу оболели сви, па и они који су већ прележани и/или су вакцинисани. Са инфектолозима Опште болнице „Лаза К. Лазаревић“ др Миливојем Ђурићем и др Снежаном Михаиловић разговарали смо о надама и могућностима да ово буде крај пандемије.

Како вируси мутирају
Др Михаиловић наводи да је Ковид вирус до сада успешно мутирао и омогућавао себи да тако дуго опстане.

др Снежана Mихаиловић, Фото: "Глас Подриња"


-Мутације су обично случајни догађаји који имају мало утицаја на својства вируса. Огромна већина мутација у геному SARS-CoV-2 само су успутне. Оне не мењају понашање вируса. С времена на време, вирусу се “посрећи“ са мутацијама која позитивно делује на његову способност да преживи и размножава се. Чињеница да се мутације у геному који кодира шиљасти протеин код овог вируса, а који вирус користи да би се “закачио“ за људске ћелије и ушао у њих је посебно забрињавајућа. Једна мутација у шиљастом протеину овог вируса може да има више варијација и до сада му је омогућила да се лакше веже за људску ћелију и траје овако дуго. Што је више пацијената који имају ослабљен имунитет што омогућава да се вирус дуже задржава у телу, а не знамо колико их је, омогућава да се успут гомилају мутације. Узнемиравајуће је то што вирус успева да се “извуче“ и појача пре него што читави тимови научника успеју да “прочитају“ вирус уз помоћ секвенци у геному који је обиман, објашњава др Михаиловић.

Велики број варијанти
Постоји велики број варијанти новог коронавируса (SARS-CoV-2) насталих после алфа соја, у медијима су највише биле експониране тзв „британска“ са 30 одсто вишом преносивошћу, „јужноафричка“ код које је запажена нешто већа отпорност према вакцинама и до скора доминатна „индијска“, тј. делта варијанта која је била контагиознија од претходних, а сада имамо и омикрон. По мишљењу експерата селективни притисак на мутације новог корона вируса још увек иде у правцу лакшег преношења, при чему не треба занемарити да је главна мета на коју вакцине делују С протеин вируса који је јако битан за улазак у ћелију па постоји и секундарни ефекат мање ефикасног имуног одговора, јер се и С протеин, зарад тог лакшег преношења мења, каже др Ђурић.


Др Миливоје Ђурић наводи да лакше форме болести погодују бржем ширењу вируса, јер се оболели крећу, а не леже у кревету.

-У поређењу са неким живим организмима вируси су веома једноставни, иако нам неки од њих задају доста муке. Нису способни за умножавање уколико нису унутар ћелија а и када се умножавају то чине тако што отимају ћелијске синтетске механизме. Приликом репликације њиховог генетског материјала (ДНК или РНК у зависности од типа вируса) тежи се идентичној копији али се у ствари јавља одређени број грешака, јер су механизми поприлично једноставни и без великих могућности за контролу. Ове грешке настале током репликације генетског материјала су у ствари мутације, и као и све грешке углавном нису пожељене, већина тако „дефектних“ вируса и не остави потомство јер су мутације инкопатибилне са животом.

др Миливоје Ђурић, Фото: "Глас Подриња"


Ипак, код малог броја овако случајно настала преметачина у генетском коду има и повољан ефекат који доводи до настанка новог соја. Дакле за настанак нове варијанте у природи не постоји намера, већ је она резултат случајности која се касније фаворизује природним одабиром. Особине које се селектују су оне које олакшавају вирусно размножавање. Најпре брже преношење и олакшан улазак у ћелију, јер се тако обезбеђује велика концентрација вируса у популацији, а затим и лакше форме болести како би заражени што више ширили вирус, а не лежали у кревету, објашњава др Ђурић.

Колективни имунитет
Сматра да управо то што се омикрон сојем могу заразити и они који су вирус већ прележали не иде у прилог стварању колективног имунитета. Др Ђурић истиче да је много важније спречити ширење вируса и вакцинисати се, него се надати колективном имунитету.

-Са становишта појединца далеко је битније шта човек сам може да уради у спречавању ширења и заражавања, тј. вакцинација и ревакцинација, избегавање окупљања и ношење маске, нарочито у затвореном простору. Колективни имунитет подразумева да је велики број људи у популацији имун на инфекцију вирусом па је вероватноћа да се сретну особа која има и шири вирус и особа која је подложна вирусној инфекцији веома мала. Његов настанак је део природног тока епидемије, наравно уколико се преболевањем стиче солидан имунитет и ако се инфективни агенс преноси само између људи. Ако имате добру вакцину ви можете убрзати процес достизања прага колективног имунитета и у почетку пандемије је постојала велика нада да је он достижан. Нисмо га постигли јер није вакцинисан довољан број људи, шта више вирус нам је показао и оно што смо већ знали, а чега смо се плашили, а то је да популације са ниским степеном вакцинације представљају идеално тло за усавршавање вируса, бар у смислу преносивости. Што је преношење веће праг колективног имунитета је виши.

Код вакцинисаних симптоми знатно блажи
Оно што сада видимо код пацијената заражених омикрон варијантом корона вируса је да немају губитак чула укуса и мириса који је код делта вируса био чест. Код омикрона су израженији бол у мишићима и обилно знојење што би за нас значило да се организам бори са вирусом. Код ових пацијената је чешћи бол у грлу, кашаљ, кијање, секреција из носа, а температура не мора да буде изразито висока. Светска здравствена организација каже да нема информације да су симптоми заразе омикрон варијантом корона вирусом много различити од оних заражених другим варијантама тако да, на крају треба обратити пажњу на све досадашње симптоме и знакове заражености корона вирусом. Једино је сигурно да потпуно вакцинисани људи могу бити заражени, али су њихови симптоми сигурно блажи, наводи др Михаиловић.


Подаци које имамо о новој омикрон варијанти су оскудни, прве студије су указивале на 105 одсто већу преносивост, за 30 одсто мањи ризик од хоспитализације и 50 одсто мањи за лечење у интензивној нези при чему је ефективност вакцина у спречавању хоспитализације процењена на 88 одсто, након три дозе.

Треба имати у виду да је ефективност у спречавању заражавања нижа. У почетку се сматрало да ће велика брзина ширења омикрон варијанте и лакше клиничке слике убрзати процес настанка колективног имунитета природним путем, а без повећања броја умрлих. Али, имајући у виду поновно инфицирање оних који су ковид већ прележали (на срећу још увек се ради о малобројним) као и обољевање вакцинисаних то се сада чини мало вероватним, каже др Ђурић.

Др Снежана Михаиловић се слаже да је вакцина најбоља заштита, поготову против тежих облика вируса. Истиче да је вакцина спасила на стотине хиљада живота људи старијих од 60 година у целом свету.

Ако имате добру вакцину ви можете убрзати процес достизања прага колективног имунитета и у почетку пандемије је постојала велика нада да је он достижан. Нисмо га постигли јер није вакцинисан довољан број људи


-Први талас вакцине против SARS-CoV-2 је имао циљ да смањи ризик од најозбиљнијих облика болести који за последицу имају смрт. Много боље штите од озбиљних облика, него од умерених, благих и асимптоматских облика ковид-а. Њихов циљ и није да заустави саму инфекцију, већ да се напад вируса на тело учини мање штетним. Ова заштита против најтежих облика смањила је тежину респираторних инфекција, мању гужву у хитним пријемима, већу доступност за лечење у одељењима и више времена здравственим тимовима да се посвете лечењу пацијената на одговарајући начин. Европски центар за контролу и превенцију болести (ЕЦДЦ) и Светска здравствена оргнизација (СЗО) процењују да су започињање вакцинације против ове болести спашени животи на више стотоне хиљада људи старости од 60 година.

Заражавање вакцинисаних треба доживети као нешто уобичајено и мораћемо да живимо с том ситуацијом. Срећом, сведоци смо да је мања стопа болесника лечених у одељењима и смрти међу људима који су вакцинисани. Вакцине и даље настављају да нас штите од најозбиљнијих облика болести. Непорециво је ипак да се учесталост поновног заражавања међу вакцинисаним повећала што се може објаснити. Људи настављају да се окупљају, славе, друже што је природно јер је човек друштвено биће. То само по себи повећава ризик од преношења корона вируса. Последњих годину дана од примене вакцине, научници су открили да имунитет против ковида после вакцинације не траје вечно. Та заштита ће бити већа или мања у зависности од типа вакцине и старости сваког појединца. Појавио се и омикрон сој који је заразнији и на њега вакцинални имунитет делује мање ефикасно. На дуже стазе ћемо можда морати да преиспитамо састав вакцине као што се састав вакцине против грипа процењује сваке године и мења у зависности од типа вируса који је предоминантан у популацији. Сада је још увек рано да донесемо неке закључке о томе, наводи др Михаиловић.

Не може се предвидети даљи развој вируса
Истиче да се о омикрону још увек не зна довољно, а да се само може нагађати како ће се он у будућности понашати. Ипак, нада се да ће мутације довести до слабљења тако да ће он изгубити на својој патогености.

-Врло мало се зна о омикрон варијанти корона вируса, како делује и колика би могао бити претња. Како се до сада сваки од ових вируса размножавао у великом броју људи што је омогућило његове мутације, са новим сојевима вируса са различитом тежином клиничке слике, тако и овај сој наставља даље да мутира. Да ли ће нека од мутација омикрон соја довести до промене опасније по нас, остаје да нагађамо, али и да се надамо да до тога неће доћи. Чињеница је да и о досадашњем вирусу нисмо много знали, а о омикрон соју још мање осим оно што видимо клинички па је могуће и да ће у будућности, имајући у виду досадашње искуство са другим вирусима, и овде мутације довести до слабљења вируса тако да једног дана он изгуби на својој патогености. Надамо се да ће до тога доћи брже него што претпостављамо, кaже др Снежана Михаиловић.

Медији неретко „најављују“ да ће после омикрона доћи нови, опаснији сојеви. Наши саговорници кажу да се не може предвидети како ће вирус даље мутирати.

Опасно самозаваравање
-Сва истраживања на која се позивамо односе на већи број људи, на популацију која је била мета испитивања, сви закључци су донети из те перспективе и пресликавају се на политику јавног здравља. Говоримо о већем или мањем ризику за тежак облик болести, за интензивну негу и свима који имају неке пратеће болести је јасно да своје шансе повећавају избегавањем заражавања (придржавањем прописаних мера) и вакцинацијом, што се на крају и види када погледате колико је људи са пратећим болестима вакцинисано. Трагедије на нивоу популације су ретке, а нивоу појединца и породице далеко чешће. Молим све суграђане да учине што је до њих да спрече да се заразе и да оболе, а не да се уздају да се то њима неће десити јер не постоји, а и ако се и деси да је то грип или обична прехлада, истиче др Миливоје Ђурић.


-Није могуће предвидети појаву нових, опаснијих мутаната коронавируса, али како смо претходно објаснили циљ вируса је умножавање, а не нужно оштећење и смрт домаћина. Тешки облици болести који брзо доводе до смртног исхода не доприносе много ширењу вируса и лакше се препознају па се особе и пре изолују и лече, тако да не доприносе тежњи вируса за брзим ширењем, наводи др Миливоје Ђурић.

Др Михаиловић наводи да се промене код Ковид вируса дешавају толико брзо да не остављају времена за темељно истраживање нових сојева.

-Нови сојеви су инфективнији и ми не можемо са сигурношћу тврдити да ли ће неки од њих бити опаснији и да ли ће у неком моменту баш тај опаснији сој вируса опстати и довести до нових тежих обољења. Толиком брзином се дешавају промен да нам не остављају довољно времена за исцрпна истраживања која дуго трају јер треба “прочитати“ део по део генетског материјала који је веома обиман. Ми до неких података долазимо само праћењем тежине клиничке слике и брзине преношења вируса. Вируси су, без обзира на своју једноставну грађу, способни да се размножавају само у живом организму, веома “паметни“ и способни да избегну наш имуни одговор. Није немогуће да ће опстати оне мутације које су најповољније за њих, које им омогуће да се изборе са нашим имуним системом, “заобиђу“ га, “збуне“ и тако наставе даље да се размножавају, каже др Михаиловић.

Живимо са великим бројем вируса без последица
Др Ђурић се нада да ће стечени имунитет утицати на тежину обољења и да ћемо са ковидом моћи да живимо као са прехладом.

-Код људи су поред новог коронавируса значајна још четири коронавируса који изазивају оно што се код нас назива прехладом (САРС и МЕРС вируси сада имају више историјски значај). Претходни имунитет, без обзира на механизам настанка – природно обољевањем или вештачи вакцинацијом, има велики утицај на тежину обољења. Сведоци смо лаких клиничких слика код оних који су већ прележали ковид као и код вакцинисаних и сасвим је могуће да ће временом SARS-CoV-2 због мутација и претходног имунитета имати мање више једнак здравствени значај као и ова четири поменута коронавируса, наводи др Ђурић.
Др Михаиловић додаје да је вакцина најзначајнији фактор за крај епидемије. Због слабљења вируса гаји наду у повољан исход.

-За пацијенте није ни важно да знају да ли су заражени омикроном или неким другим сојем корона вируса. Највжније је да ли су особе вакцинисане или не. За невакцинисане ће омикрон донети последице. Наша нада је у томе да је појава омикрона показала слабљење снаге вируса. Крај епидемије може обезбедити више фактора, мођу којима је вакцина најважнија. А он се може десити и брже него што очекујемо. Ако се наш организам више пута сретне са корона вирусом, а то се дешава ако је прележао инфекцију и ако се вакцинише са три дозе вакцине, нарочито ако су оне различите, имунитет ће постати најјачи. То даје наду да постоји крај ове епидемије. Ми живимо са великим бројем вируса без икаквих последица па се може очекивати да се то деси и са овим вирусом. Када, нико не може дати тачан одговор, али слабљење вируса што је показала појава омикрон соја, даје нам за право да се надамо повољном исходу ове пандемије, наводи др Снежана Михаиловић.
М.Мијаиловић

Најновији број

28. март 2024.

Најновији број
Verified by Visa MasterCard SecureCode
American Express MaestroCard MasterCard Visa
Banka Intesa