Заштиту воћке почети на време

Штете наносе ларве сисајући сокове на младом лишћу и младарима, пупољцима и плодовима, услед чега може доћи до жућења и увијања листова, опадања цветних, лисних пупољака и младих плодова. Ларве крушкине буве праве и индиректне штете, јер се на излучену медну росу насељава гљива чађавица, услед чега лишће и плодови постају црни.

Секундарне штете су последица излучивања велике количине медне росе, на којој се насељавају гљиве чађавице. Као последица тога смањује се фотосинтетска активност, а код јачег напада долази и до опадања листова и плодова. Нападнути плодови губе и тржишну вредност.

Одрасле јединке крушкине буве су преносиоци фитоплазме Pear decline, проузроковача изненадног пропадања крушке.

Животни циклус : Има 4-5, па и више генерација годишње у зависности од временских прилика, природних неприjатеља итд. Кад је интензиван пораст вегетације може се очекивати већи број генерација годишње. Обично има мање јединки прве и друге генерације, а трећа проузрокује већ видљиве штете.

Сузбијање крушкине буве током вегетације је веома тешко. С једне стране због малог броја ефикасних препарата, а с друге стране због могућности настајања резистентних сојева употребом препарата истих или сличних механизама деловања

Презимљава као имаго зимске форме у засадима крушке на скривеним местима или испод опалог лишћа. Женке одлажу јаја већ од средине фебруара на младаре око пупољака, у групицама од 6-10 јаја. Од почетка вегетације женке одлажу јаја искључиво на зелене органе крушке у групама (млади неразвијени длакави листићи, врхови избојака, цветне петељке, лице и наличје листова). Када дневна температура пређе 10 °C, женке полажу 150-200 јаја на пупољке и младо лишће, појединачно или у низу (у један, два или више редова), на наличју лишћа дуж нерватуре. Ембрионално развиће траје 6-25 дана у зависности од температуре. Имаго зимске форме јавља се до почетка маја, а већ у то време су присутне и прве летње форме. Од прве декаде септембра почињу се јављати опет зимске форме. Прва јача појава ларви је обично у мају у зависности од температуре и временских прилика. Ларве насељавају врхове избојака, лишће, цветне петељке и цветове, а касније и плодове. Ларва прелази кроз пет ларвених стадијума, прве генерације улазе у пупољак да се хране, док су два последња стадијума уочљива већ и на листу, са продукцијом пуно медне росе.

Заштиту крушке почети на време.

Зимско третирање: Са сузбијањем крушкине буве мора се почети на време тј. прво прскање крушака обавити у току зиме, када штеточине почињу да излазе из зимског скровишта и женке почињу да полажу јаја (први топлији дани у фебруару). За ово третирање користити комбинацију минералног уља и инсектицида из групе пиретроида у концентрацији према упутству произвођача. Препарати: – Бело уље, Галмин (3-4%, у фази развоја пупољака), – Црвено уље (2-3%, током мировања и почетком вегетације).
Током вегетације: Vertimec 018 – EC (0,05-0,075% уз додатак 0,25% минералног угља. Третирањем у време масовног пиљења ларви, после опадања круничних листића), – Abastate (0,75 l/ha + 3 l/ha минералних уља, или 0,75 l/ha + 1% ađuvansa Nu-film 17), – Abastate EW (0,075%), Volliam targo 063-SC (0,075-0,1%), Cipkord 20-EC, Talstar 10-EC, Fobos – EC, – Grom (0,3-0,5 l/ha), Pyrinex 48-EC, Kozma (0,15%, у време појаве првих јединки), – Nurelle-D, Despot, Cihlop, Konzul (0,1-0,15%), Envidor (0,6 l/hojava, po pojavi larvi L1 uzrasta), – Fastac 10-SC, Fastac 10-EC (0,018-0,02% третирањем на почетку формирања првих колонија), Apache 50 WG (250 gr/ha) и др.

Са сузбијањем крушкине буве мора се почети на време тј. прво прскање крушака обавити у току зиме, када штеточине почињу да излазе из зимског скровишта и женке почињу да полажу јаја

Сузбијање крушкине буве током вегетације је веома тешко. С једне стране због малог броја ефикасних препарата, а с друге стране због могућности настајања резистентних сојева употребом препарата истих или сличних механизама деловања. У каснијој фази (мај-август) природни непријатељи ове штеточине могу у значајној мери да редукују њен број. У овом периоду неки инсектициди, који се користе за сузбијање крушкиног смотавца, делују и на природне непријатеље крушкине буве. Због тога је препоручљиво да се за сузбијање крушкиног смотавца у оваким засадима користе првенствено препарати Димилин или Золон. Потребно је сузбити одрасле, презимеле инсекте у јесен и пролеће, пре опадања лишћа и кретања вегетације ради смањења популације у наредној сезони. Пре полагања јаја користити неки од пиретроида уз додатак минералног уља, јер женке крушкине буве не полажу јаја на уљну подлогу.