Фото: "Глас Подриња"
Небеске хероине проф. др Радмиле Тонковић
За изузетне жене небо није граница
Женама које су померале границе, додирнуле ободе небеског свода, храбро крстариле плаветнилом, а њихова имена због околности, времена, немара, или несолидарности нису исписана јарким бојама на страницама историје проф. Тонковић је посветила деценију свог научно-истраживачког рада
-Када се једном инфицирате авијацијом, тај вирус се тешко лечи. То говорим из искуства и са положаја неког ко је годинама био у команди ратног ваздухопловства и противваздушне одбране као акредитовани потписник исправности летелица и здравственог стања пилота да одређеног дана лети. У књизи није реч само о женама пилотима, већ свим дамама које су своје каријере везале за авијацију - рекла је проф. др Радмила Тонковић о свом животном и капиталном делу „Небеске хероине света“.
Померале зацртане границе
Женама које су померале границе, додирнуле ободе небеског свода, храбро крстариле плаветнилом, а њихова имена због околности, времена, немара, или несолидарности нису исписана јарким бојама на страницама историје проф. Тонковић је посветила деценију свог научно-истраживачког рада. Сазнања, чињенице, разговоре преточила је у својеврсну уникатну светску енциклопедију Међународне ваздухопловне федерације (Federation Aeronautique Internationale) у Женеви, а дело је увршетено у Фонд Конгресне библиотеке у Вашингтону (Library Congress of Washington).
-Вредност књиге је што из заборава враћа све жене које су биле значајне за авијацију у сваком кутку света. Дело није феминистичко, јер обухвата и мушкарце који су дали свој допринос. Све то је тимски рад, слојевита наука која тражи прецизност, пожртвованост знање и способност - додала је проф. Тонковић наглашавајући да књига обилује раритетним фотографијама и подацима које су допуниле богате биографије.
„Небеске хероине“ штиво за све
У плејади великих, одважних тешко да се може издвојити најбоља. Како ауторка истиче, „Небеске хероине света“ је пре свега монографија, те стил којим је писана близак је љубитељима књижевности, стручној јавности, ученицима у ваздухопловним школама, али и будућим истраживачима.
-Жаклин Кокран летела је брже од звука 1953. године, неколико година након свог колеге. Можда ово делује као мали подвиг, али ако знамо да се унутрашњи органи током лета, односно извођења одређених фигура померају и за 20 центиметара схватамо да је то не само ментални, већ и физички напор за пилота. Онда можете да замислите какви су то људи, ваздухопловци.
Уз секвенце из живота одважних кроз књигу могу се сагледати и друштвено-политичке прилике у одређеним периодима и да су жене у земљама као што су Јордан, Иран, Турска летеле већ 30-их година протеклог века. Данас је ситуација другачија у овом домену. Показатељ уређености и развоја једне државе огледа се у капацитету и софистицираности авијације, сматра др Тонковић.
-Прва жена која је добила пилотску дозволу била је француска бароница де ла Рош и то 8. марта 1940. После ње само неколико жена је управљало авионима до почетка Првог светског рата. Немица Амелија Биз је имала фабрику авиона, али због свог љубавног живота и одабира партнера је морала да напусти земљу. Други светски рат је донео нешто промена, али једина земља чије су жене учествовале директно у борбама као пилоти је Совјетски савез. Постојала су три пука (један ловачки и два бомбардерска), а формирала их је Марина Раскова, професор у Академији Жуков. Оне су биле велике хероине, од пилота, преко лекара до оружара. Када погледате њихове фотографије увидите колико су биле лепе, нежне и тешко вам је да схватите да су биле пилоти. Ипак, оне су летеле ноћне летове. Немци су имали за њих посебан термин, „ноћне вештице“, јер су бомбардовале писте, спаваонице, те су их тако ометале - каже професорка Тонковић о храбрим дамама са којима је разговарала како би што верније представила њихове животе и каријере.
-Летеле су без падобрана. На питање „Због чега?“ одговарале су да нису желеле да падну у руке непријатељу. Увек су имале спремну пилулу цијанида. Оне су имале од 18 до 24 година, што у овом времену делује застрашујуће. Коме бисте данас поверили такву мисију? Реткима, одабраним, изузетним појединцима.
Радмила Тонковић је једна од најобразованијих Српкиња - научник, академик, филолог, философ, професор, преводилац, писац, новинар и авијатичар. Високо образована на нашем Универзитету на Филолошком и Филозофском факултету, школовала се и на универзитетима у Манхајму, Хајделбергу, Лондону и на чувеном Универзитету “Ломоносов” у Москви, а студије завршава са “Златном значком” као најбољи студент факултета. Она је и прва жена - ваздухопловни новинар и прва жена-ваздухопловни уредник на Балкану, а као списатељ, новинар, публициста и преводилац пише и објављује у многим часописима у земљи и иностранству и члан је “Удружења новинара Србије” и “Међународног Удружења словенских новинара” и добитник је Дипломе и Златне медаље Савеза новинара Русије. У више наших и светских удружења, асоцијација и клубова прва је и једина жена почасни члан, попут „Удружења пилота КУРЈАЦИ СА УШЋА“, “Удружења жена-летача Србије”, чији је први портпарол и почасни члан, а прва је Српкиња почасни члан Клуба жена летачких специјалности Русије - “Авиатрисса”. Члан је женског добротворног, патриотског, културног и просветног друштва “Коло Српских Сестара”, као и “Савеза потомака ратника Србије од 1912-1920. године”. прва је и једина жена са наших простора носилац Почасног Златног летачког знака пилота РВ и ПВО Војске Србије и прва и једина жена добитник Почасног Парадног официрског ваздухопловног бодежа. Двоструки је лауреат међународне “Инвент-дипломе” и “Сребрне медаље-Никола Тесла” од Удружења научника, проналазача и иноватора, чији је такође почасни члан. Потпредседник је организације “Труст мозгова Србије” и њена биографија је ушла у едицију “66 знаменитих Срба”, а публикована је и у књизи “Најуспешнији проналазачи у Србији 2008. године”.
Почасно место и одликовање за Ану
Посебно место у мислима и емоцијама ауторке монографије „Небеске хероине света“ заузима Ана Јегорова Тимофејева. Случајно, или не, српски лекар је помогао да преживи голготу логора.
-Oна је у свом јуришнику ИЛ-2 оборила 17 немачких авиона. Ипак, једном је пала је на немачку територију, имала више од 60% опекотина на телу, а то се тешко преживи. Наш доктор Павле Трпинац је Ану лечио шест месеци са својим руским колегом. По завршетку рата је имала веома леп и богат живот. Када смо се среле потпуно ме је очарала. Добила је силна одликовања, али не и онај највећи, орден за храброст са 32 брилијанта. Изненађена, отишла сам право у Думу и рекла да хоћу да предам нешто за председника Путина. Није прошло много времена и Ана је добила то признање, које јој је Путин лично уручио у Храму Христа Спаситеља - са поносом говори др Тонковић указујући на значај пожртвованости и патриотизма. Како каже желеле је да покажем колико авијација има дубоке корене и у нашој земљи.
-Код нас прва жена пилот била је Даница Томић, супруга Миодрага Томића (команданта града Београда). Дозволу је добила давне 1928. године у Шатоу код Париза, али повратком у Краљевину морала је поново да полаже 1932. са још две даме - поделила је једну од вињета из монографије током гостовања у Шапцу и Библиотеци шабачкој Радмила Тонковић.
-Тешко је одабрати једну, или две биографије из дела у којем је сабрано 2.000 биографија. Сам настанак „Небеских хероина света“ је посебно искуство. Биће ми велика част да се читаоци изнова враћају овом штиву и сазнају више о ваздухопловству.
Треба напоменути да су жене у зачетку ваздухопловства потицале из имућнијих породица, али за храброст, знање, памет границе не постоје.
Померале зацртане границе
Женама које су померале границе, додирнуле ободе небеског свода, храбро крстариле плаветнилом, а њихова имена због околности, времена, немара, или несолидарности нису исписана јарким бојама на страницама историје проф. Тонковић је посветила деценију свог научно-истраживачког рада. Сазнања, чињенице, разговоре преточила је у својеврсну уникатну светску енциклопедију Међународне ваздухопловне федерације (Federation Aeronautique Internationale) у Женеви, а дело је увршетено у Фонд Конгресне библиотеке у Вашингтону (Library Congress of Washington).
-Вредност књиге је што из заборава враћа све жене које су биле значајне за авијацију у сваком кутку света. Дело није феминистичко, јер обухвата и мушкарце који су дали свој допринос. Све то је тимски рад, слојевита наука која тражи прецизност, пожртвованост знање и способност - додала је проф. Тонковић наглашавајући да књига обилује раритетним фотографијама и подацима које су допуниле богате биографије.
„Небеске хероине“ штиво за све
У плејади великих, одважних тешко да се може издвојити најбоља. Како ауторка истиче, „Небеске хероине света“ је пре свега монографија, те стил којим је писана близак је љубитељима књижевности, стручној јавности, ученицима у ваздухопловним школама, али и будућим истраживачима.
-Жаклин Кокран летела је брже од звука 1953. године, неколико година након свог колеге. Можда ово делује као мали подвиг, али ако знамо да се унутрашњи органи током лета, односно извођења одређених фигура померају и за 20 центиметара схватамо да је то не само ментални, већ и физички напор за пилота. Онда можете да замислите какви су то људи, ваздухопловци.
Уз секвенце из живота одважних кроз књигу могу се сагледати и друштвено-политичке прилике у одређеним периодима и да су жене у земљама као што су Јордан, Иран, Турска летеле већ 30-их година протеклог века. Данас је ситуација другачија у овом домену. Показатељ уређености и развоја једне државе огледа се у капацитету и софистицираности авијације, сматра др Тонковић.
-Прва жена која је добила пилотску дозволу била је француска бароница де ла Рош и то 8. марта 1940. После ње само неколико жена је управљало авионима до почетка Првог светског рата. Немица Амелија Биз је имала фабрику авиона, али због свог љубавног живота и одабира партнера је морала да напусти земљу. Други светски рат је донео нешто промена, али једина земља чије су жене учествовале директно у борбама као пилоти је Совјетски савез. Постојала су три пука (један ловачки и два бомбардерска), а формирала их је Марина Раскова, професор у Академији Жуков. Оне су биле велике хероине, од пилота, преко лекара до оружара. Када погледате њихове фотографије увидите колико су биле лепе, нежне и тешко вам је да схватите да су биле пилоти. Ипак, оне су летеле ноћне летове. Немци су имали за њих посебан термин, „ноћне вештице“, јер су бомбардовале писте, спаваонице, те су их тако ометале - каже професорка Тонковић о храбрим дамама са којима је разговарала како би што верније представила њихове животе и каријере.
-Летеле су без падобрана. На питање „Због чега?“ одговарале су да нису желеле да падну у руке непријатељу. Увек су имале спремну пилулу цијанида. Оне су имале од 18 до 24 година, што у овом времену делује застрашујуће. Коме бисте данас поверили такву мисију? Реткима, одабраним, изузетним појединцима.
Почасно место и одликовање за Ану
Посебно место у мислима и емоцијама ауторке монографије „Небеске хероине света“ заузима Ана Јегорова Тимофејева. Случајно, или не, српски лекар је помогао да преживи голготу логора.
-Oна је у свом јуришнику ИЛ-2 оборила 17 немачких авиона. Ипак, једном је пала је на немачку територију, имала више од 60% опекотина на телу, а то се тешко преживи. Наш доктор Павле Трпинац је Ану лечио шест месеци са својим руским колегом. По завршетку рата је имала веома леп и богат живот. Када смо се среле потпуно ме је очарала. Добила је силна одликовања, али не и онај највећи, орден за храброст са 32 брилијанта. Изненађена, отишла сам право у Думу и рекла да хоћу да предам нешто за председника Путина. Није прошло много времена и Ана је добила то признање, које јој је Путин лично уручио у Храму Христа Спаситеља - са поносом говори др Тонковић указујући на значај пожртвованости и патриотизма. Како каже желеле је да покажем колико авијација има дубоке корене и у нашој земљи.
-Код нас прва жена пилот била је Даница Томић, супруга Миодрага Томића (команданта града Београда). Дозволу је добила давне 1928. године у Шатоу код Париза, али повратком у Краљевину морала је поново да полаже 1932. са још две даме - поделила је једну од вињета из монографије током гостовања у Шапцу и Библиотеци шабачкој Радмила Тонковић.
-Тешко је одабрати једну, или две биографије из дела у којем је сабрано 2.000 биографија. Сам настанак „Небеских хероина света“ је посебно искуство. Биће ми велика част да се читаоци изнова враћају овом штиву и сазнају више о ваздухопловству.
Треба напоменути да су жене у зачетку ваздухопловства потицале из имућнијих породица, али за храброст, знање, памет границе не постоје.
М. Живановић
Најновији број
18. април 2024.
