Инфо

17. фебруар 2022.17. феб 2022.
Фото: "Глас Подриња"

Фото: "Глас Подриња"

ДР ДРАГАНА СТОЈКОВИЋ, СПЕЦИЈАЛИСТА ИНТЕРНЕ МЕДИЦИНЕ

Важно је волети свој посао

“Специјализација интерне медицине ми је била жеља још од четврте године факултета. Предвиђено је да две године специјализације будемо у матичној установи, односно у Шапцу, а затим три године у Београду Приватни живот мора да трпи, а разумевање и подршка породице су најбитнији. Оно што ме је увек мотивисало у овом послу је жеља да некоме помогнем” прича др Драгана Стојковић, специјалиста интерне медицине Опште болнице “Др Лаза К. Лазаревић”
Некада је тешко ускладити каријеру и породичне обавезе. Није реткост да жене одлажу једно, док се не остваре у другом. Др Драгана Стојковић пример је да добра воља, жеља, добра организација, а пре свега подршка најближих, воде до испуњења у обе сфере живота.

Пре пет и по година започела је специјализацију из интерне медицине. Деца су јој тада била сасвим мала. Специјализацију је завршила у јануару, деца су у међувремену порасла, једна је кренула у школу, друга у претшколско, а крајем овог месеца стиже и треће дете, после две девојчице дечак.

-Специјализација интерне медицине ми је била жеља још од четврте године факултета, када смо је слушали. Остала су ми у лепом сећању и предавања и испит на ком сам добила 10. Чекала сам шест година по завршетку факултета, а када сам добила жељену специјализацију била сам срећна и задовољна, али се истовремено јавила и бојазан да ли ћу успети да ускладим све са породичним обавезама. Пет година изгледа много, али зацртала сам циљ и носила се са свим, а и све је много лакше када се нешто воли, каже др Драгана Стојковић.

Дуг и тежак пут до специјализације
Да би неко постао лекар специјалиста мора, након завршених основних студија медицине, да пређе дуг и нимало лак пут. Процедура је строго прописана, потребно је одобрење руководства, Стручног савета и Управног одбора установе. Након тога је неопходна верификација Завода за јавно здравље и на крају сагласност и расписивање јавног позива од стране Министарства здравља.
Општа болница “Др Лаза К. Лазаревић” Шабац, током последње четири године доделила је 32 специјализације, од тога је 26 у току, а шест је у завршној фази. Две специјализације из интерне медицине, које су започете пре овог периода управо су завршене. Једна је др Катарине Остојић, о којој смо писали у претходном броју, а друга др Драгана Стојковић.
Током ове четири године додељено је и 11 субспецијализација и то из области кардиологије (двоје), гастроентерологије, клиничке трансфузиологије, интензивне медицине, пулмологије, фармакологије – фармакотерапије и нефрологије.


Специјализација предвиђа стална путовања до Београда и назад, рад на клиникама, касније учење. Последње две године све је пореметила епидемија Ковида. Ипак, др Драгану ни то није омело да све заврши у предвиђеном року.

-Предвиђено је да две године специјализације будемо у матичној установи, односно у Шапцу, а затим три године у Београду. Током првог дела специјализације стекла сам доста општег знања из интерне медицине од старијих колега у шабачкој Болници. Касније се то знање у Београду надограђује и усавршава кружењем на клиникама. Била сам у Београду око годину и по дана, а онда је све прекинула корона, наводи др Драгана.

Била је међу првима који су у марту 2020. године ангажовани на инфективном одељењу. Око годину дана је радила у “црвеној зони” на интерном одељењу шабачке Болнице.

-На почетку је било застрашујуће. Нисмо знали са чим се сусрећемо, нити колико је то опасно, само смо чули да јесте. Навикли смо се и на то. Надам се да ћемо се ускоро више бавити интерном медицином. Због епидемије се пореметио комплетан здравствени систем, каже наша саговорница.

Истиче да јој је период од годину и по дана, између јануара 2020. године и јуна 2021. био најнапорнији. То је време које лекари на специјализацији користе за учење, међутим, сада то, због рада у ковид зонама, било веома отежано.

-До јуна сам радила у ковиду у Шапцу, а касније сам наставила специјализацију у Београду. Успела сам да завршим и кружење на клиникама у Београду, које ми је остало и да положим све колоквијуме који су ми били неопходни да бих изашла на завршни испит. Завршила сам све у јануару, како је било по плану и да се није десила епидемија, наводи др Драгана.

Лекар је најпродуктивнији када ради посао који воли. Тада су на добитку сви, и лекари и пацијенти


Каже да јој је током трајања специјализације најтеже пало путовање до Београда и назад. Међутим, знала је да је то још један степеник на који се мора попети како би стигла до свог циља.

-Приватни живот мора да трпи, а разумевање и подршка породице су најбитнији. Деца су на почетку била јако мала, али успели смо да се ускладимо. Навикле су се и оне и муж и ја. Наши родитељи су били ту да помогну увек када треба. Колеге из удаљенијих градова изнајме станове у Београду и знају да ће бити одвојени од породице две или три године. Са те стране је теже, али је физики сигурно лакше. Напорно је устајати рано свако јутро, одлазити у Београд, радити, путовати назад. Међутим, то је пут који мора да се пређе и када то човек схвати буде лакше, каже наша саговорница.

За разлику од многих њених колега, др Драгана је имала срећу да се убрзо после завршетка факултета запосли баш тамо где је желела, на интерно одељење. Пре тога се обрела где и већина младих лекара, на ургентном пријему, што памти као стресан период.

-Запослила сам се одмах по завршетку факултета. Завршила сам 2010. године и после стажирања од шест месеци, био је конкурс у Општој болници. Колега и ја смо примљени као најбољи кандидати на ургентни пријем. Рад на ургентном је стресан, поготову за младе лекаре. Једно је учење и теорија, а нешто сасвим друго пракса и ургентна стања. Наравно, ту су и старије колеге, али млађи су први на удару. После годину и по проведених ту, указала се прилика на интерном одељењу. Родила сам двоје деце у међувремену, а 2016. године добила и специјализацију. Имала сам срећу и нисам губила време у другим службама, наводи др Драгана.

Интерној медицини ју је привукло, оно што и самом лекарском позиву, жеља да некоме помогне. Планира и субспецијализацију, а највећа жеља јој је кардиологија.

-Оно што ме је увек мотивисало у овом послу је жеља да некоме помогнем. Интерна медицина је свеобухватна и пре свега, логична. Само мора да се научи много да би могло да се закључује. Интерна је преобимна и не може се бити добар у свим њеним гранама, али то је све индивидуално и зависи од тога чему је неко склонији. Жао ми је што неки лекари, од којих сам учила у шабачкој болници, више нису ту. неки су отишли, а неки, нажалост, више нису живи, каже др Драгана и додаје да дугује захвалности и Општој болници, као установи, јер јој је омогућила да добије жељену специјализацију.

-Лекар је најпродуктивнији када ради посао који воли. Тада су на добитку сви, и лекари и пацијенти, закључује др Драгана Стојковић.

Ћерке сада већ разумеју шта мама ради, али за сада немају жељу да крену њеним путем, више су настројене ка уметности.
М.М.

Најновији број

28. март 2024.

Најновији број
Verified by Visa MasterCard SecureCode
American Express MaestroCard MasterCard Visa
Banka Intesa