Књига о логичким мозгалицама

Решење многих енигматских састава засновано је на логици. Међу бројним логичким мозгалицама у енигматици водеће место по заступљености данас заузима судоку.

Крајем прошле године, у оквиру Лектире Математископа, из штампе је изашао “Судоку буквар”, јединствена књига у свету по опису енигматских судоку врста, настала из пера Верољуба Бабића из Коцељеве, наставника математике, енигмате и новинара.

У њој се може наћи 175 различитих врста судоку које се сусрећу у свету енигматике са објашњеном поставком задатака и коначним решењима.

–У кратким цртама објашњено је како се долази до тих решења без превише акцента на тактици. Њу остављам решавачу. Нисам желео да решавам по шаблону него је свако креативан на свој начин и прилази неком проблему. У књизи професора Шабачке Гимназије Синише Мозетића дата су прецизна упутства како се судоку решава. Ја нисам желео да се тиме бавим на тај начин- истиче аутор и додаје да у његовој књизи, поред класичног “9 пута 9”, постоји још 174 врсте судоку, те да је једино упутство за будуће решаваче да почну са лаким задатком.

–Важно је наоружати се стрпљењем и уз оловку и гумицу решавати најпре једноставније. Ако не видите решење, оставите тај судоку за касније, за наредни дан и можда баш тада искрсне неко решење. Постепено решавајте и видите који је ваш домет. Има много судоку које ја не могу да решим. До сада сам их решио бар две хиљаде, али многе једноставно нисам успео- открива Бабић.

ПРЕКО ЛОГИКЕ ДО КОРИСНОГ И ПРИМЕЊИВОГ ЗНАЊА
Књига је била у припреми две године. Толико је времена било потребно аутору да прикупи материјал у жељи да заинтересује што већи број људи за судоку, енигматику, логику па и математику. И управо је идеја водиља за овај буквар била примена математике у енигматској логици. Тада је схватио да постоји много врста судоку а поред њих, каже, има још пар стотина различих енигматиских врста у којима се тражи искључиво логика.

Искуство овог наставника математике у основној школи говори да су деца све више лишена логичког начина размишљања.

-И сам сам приметио да се у последње време, чак и из математике, каже деци да науче одређени задатак, што је њима лакше али погубно. Све се свело на оцене, а не на знање. Данас нам требају оцене, дипломе, признања а не знања која могу да примене. А за децу је важно да од првих дана буду усмеравани да решавају логички проблеме и изазове. Да на најлакши начин дођу до решења и онда је то сутра корисно знање и примењиво у реалном животу. Важно је наводити их на размишљање својом главом од малих ногу- сматра Бабић.

О СУДОКУ
Судоку је настао као посебна врста магичног квадрата. Први пут је објављен у једном америчком часопису под називом “Место за број”, а његов аутор био је Хауард Гарнс.
Ова врста енигматских задатака велику експанзију доживела је осамдесетих година прошлог века, а данас се широм света објављују у дневним новинама и специјализованим часописима, као и на интернет порталима.

Судоку је врста мрежасте загонетке и најчешће је облика 9 пута 9. Правила судоку налажу да се ни у колонама, ни у врстама, ни у посебним мањим квадратима не сме два пута појавити исти број, слово или знак. Неписано је правило да не треба да има више од 32 задата броја, а пожељно је да њихов распоред буде симетричан.

Различити су степени тежине судокуа па је једна од подела на почетни, лаки, средњи, тежак и експертски. Сваки правилан судоку има само једно тачно решење а за досад најтежи састављен задатак важи рад финског математичара Арта Инкале који је свом делу, на скали од 1-10, дао оцену 11.
За решавање судокуа није потребно некакво посебно опште знање, па се решење заснива искључиво на вештини комбиновања и логици.