Фото: "Глас Подриња"
СЛУЖБА КУЋНОГ ЛЕЧЕЊА И ЗДРАВСТВЕНЕ НЕГЕ ДОМА ЗДРАВЉА ШАБАЦ
Помоћ у најтежим тренуцима
“Бринемо о полупокретним, непокретним и пацијентима у терминалној фази. Стижемо до најудаљенијих места по киши, снегу, леду”, наводи главна сестра Службе кућног лечења и здравствене неге Радојка Ненадић. “Кућна нега је заправо продужено болничко лечење, али код куће” наводи начелник Службе др Дарко Василић
Служба кућног лечења и здравствене неге Дома здравља “Др Драга Љочић” пружа много више од медицинске помоћи пацијентима који се лече у кућним условима. Ту су да дају подршку и пацијентима и породици током болести, али и да буду уз њих у најтежим тренуцима. Некима од њихових пацијената потребна је помоћ само док се не опораве од операција, док је за друге извесно да више никада неће стати на своје ноге.
Многима су значајно продужили живот и иако им нису помогли да се излече, омогућили су им да са својим најближима проведу још времена. Брину о неким пацијентима дуже од 10, па и 20 година. Тако на неки начин постају и део њихових породица.
-Бринемо о полупокретним, непокретним и пацијентима у терминалној фази. Превијамо их, дајемо им инјекције и инфузије, вадимо крв, меримо шећер... Покривамо цео град и сва приградска и сеоска подручја у читавој Мачви, Поцерини и Посавотамнави. Стижемо до најудаљенијих места по киши, снегу, леду, наводи главна сестра ове службе Радојка Ненадић.
Служба нема возаче па лекари и сестре сами возе. Кажу да су их немали број пута у селима тракторима извлачили из снега како би стигли до пацијента.
Три лекара, две више медицинске сестре и 18 медицинских сестара покривају територију Шапца. Лекари пацијенте прегледају по потреби, а сестре их обилазе свакодневно. Свакога дана стигну на више од 200 адреса, а недељно имају више од 1.000 превијања. Тренутно у Служби кућног лечења картоне има 1.200 пацијената.
-Превијамо и оне које отпусте из болнице, али и декубите код наших пацијената. Кућна нега је заправо продужено болничко лечење, али код куће. Овде раде специјалисти опште праксе, који полажу шест грана медицине, зато што морамо да будемо и неуролози и интернисти и хирурзи... Само у изузетним случајевима позивамо друге специјалисте, наводи начелник Слижбе кућног лечења и здравствене неге др Дарко Василић.
Да би пацијент уопште постао корисник ове Службе, упут даје изабрани лекар или болнички лекар на отпусној листи. Потом лекар из Службе кућног лечења контактира породицу и заказује кућну посету, која у зависности од хитности може бити истог дана или најкасније за два до тра дана.
-Доктор по завршеном прегледу напише налог за терапије, то могу бити инјекције, инфузије... Неко од породице дође до Службе и узме терапију и онда исти или следећи дан сестре иду како би дале ту терапију. Поделиле смо подручја по екипама и ако добијемо неки нов налог у току дана зовемо екипу која је на том делу терена и издиктирамо адресу и терапију, наводи сестра Рада.
Доктор и сестра су сагласни да је тимски рад у овој Служби најважнији. Поред тога, пресудни су знање и искуство.
-Имамо добру екипу. Јако искусне и квалитетне сестре, као и лекаре. Менаџмент показује велико разумевање за нашу Службу и када се запошљавају нове колегинице консултујемо се око тога ко ће да дође код нас, односно, ко може највише да нам помогне. Потребне су нам оне које знају да возе, да се добро сналазе у граду и знају улице, да се не би губило време. Увек у екипи иду две сестре, сем када је потребно само извадити крв, тада иде једна. Најважније је да као тим одлично функционишемо. Сестра увек може да позове доктора или другу сестру за било какву помоћ, наводи сестра Рада.
Наравно, да би успешно радили неопходно је да имају и добар однос са пацијентима, али и са њиховим породицама. Кажу да пацијенти некада имају бољу комуникацију са њима него са укућанима.
-Нашим пацијентима много значи свака помоћ. Овај посао подразумева и рад са умирућим пацијентима. Иако је јасно какав ће бити исход, њима неизмерно значи када им помогнемо да имају мање болове или да немају мучнине после хемотерапија, каже сестра Рада.
-Сањам о проширењу ове службе. Неопходно нам је још доктора и сестара. Сваке године је и све већа потреба за нама. Људи су све старији, а све је учесталије обољевање од карцинома, па имамо и све више млађих пацијената, каже др Дарко.
-Ми смо најскупља служба Дома здравља, највећи потрошач. Практично смо продужена рука Болнице, јер код оних који се отпусте из Болнице идемо ми, додаје сестра Рада.
Др Дарко додаје да због својих пацијената мисле унапред и труде се да предвиде како ће реаговати на терапију, како би предупредили нежељена дејства, а не чекали да реагују када до њих дође.
-Када наш пацијент прима хемотерапију ми одмах укључујемо три инфузије, како би предупредили мучнине. Код некога се оне неће јавити, али код некога хоће. Ми морамо унапред да размишљамо о њима, а не да чекамо да им буде лоше, каже др Василић.
Комуникација са породицом им је јако важна. Многи од оних који имају дугогодишње пацијенте у кући и сами знају када им је нешто потребно, па јаве лекарима и сестрама. На веће проблеме нису наилазили и уколико једно од њих не може да оствари најбољу комуникацију са пацијентом, неко други ће моћи.
-Посао је тежак и физички и психички. Имамо младих пацијената са карциномима. То је тешко поднети и на то нико не може да остане имун. Имамо и деце. Такође смо задужени и када нешто треба у Установи за децу и младе са аутизмом и сметњама у комуникацији у Богосавцу. Дајемо им терапије, вадимо им крв, објашњава сестра Рада.
Од почетка ковид епидемије Служба ради у отежаним условима. Тренутно им је око једне трећине пацијената ковид позитивно.
-За наше пацијенте ковид је посебно тежак. Сви они који и могу колико-толико да се крећу, када су оболели постали су потпуно везани за кревет. Јако је незгодно лечити корону у кућним условима. Стопа смртности код ових пацијената је јако велика. Углавном су старији, а сви имају већ неке болести. Тешко је када породица гледа у нас и очекује помоћ, иако дајемо све од себе, нисмо свемогући, каже сестра Рада.
За годину дана су вакцинисали неколико хиљада грађана код куће. Нису одлазили да вакцинишу само своје пацијенте, него и све оне који су их позвали и рекли им да због старости или болести не могу да дођу на вакцинални пункт.
Многима су значајно продужили живот и иако им нису помогли да се излече, омогућили су им да са својим најближима проведу још времена. Брину о неким пацијентима дуже од 10, па и 20 година. Тако на неки начин постају и део њихових породица.
-Бринемо о полупокретним, непокретним и пацијентима у терминалној фази. Превијамо их, дајемо им инјекције и инфузије, вадимо крв, меримо шећер... Покривамо цео град и сва приградска и сеоска подручја у читавој Мачви, Поцерини и Посавотамнави. Стижемо до најудаљенијих места по киши, снегу, леду, наводи главна сестра ове службе Радојка Ненадић.
Служба нема возаче па лекари и сестре сами возе. Кажу да су их немали број пута у селима тракторима извлачили из снега како би стигли до пацијента.
Три лекара, две више медицинске сестре и 18 медицинских сестара покривају територију Шапца. Лекари пацијенте прегледају по потреби, а сестре их обилазе свакодневно. Свакога дана стигну на више од 200 адреса, а недељно имају више од 1.000 превијања. Тренутно у Служби кућног лечења картоне има 1.200 пацијената.
-Превијамо и оне које отпусте из болнице, али и декубите код наших пацијената. Кућна нега је заправо продужено болничко лечење, али код куће. Овде раде специјалисти опште праксе, који полажу шест грана медицине, зато што морамо да будемо и неуролози и интернисти и хирурзи... Само у изузетним случајевима позивамо друге специјалисте, наводи начелник Слижбе кућног лечења и здравствене неге др Дарко Василић.
Да би пацијент уопште постао корисник ове Службе, упут даје изабрани лекар или болнички лекар на отпусној листи. Потом лекар из Службе кућног лечења контактира породицу и заказује кућну посету, која у зависности од хитности може бити истог дана или најкасније за два до тра дана.
-Доктор по завршеном прегледу напише налог за терапије, то могу бити инјекције, инфузије... Неко од породице дође до Службе и узме терапију и онда исти или следећи дан сестре иду како би дале ту терапију. Поделиле смо подручја по екипама и ако добијемо неки нов налог у току дана зовемо екипу која је на том делу терена и издиктирамо адресу и терапију, наводи сестра Рада.
Доктор и сестра су сагласни да је тимски рад у овој Служби најважнији. Поред тога, пресудни су знање и искуство.
-Имамо добру екипу. Јако искусне и квалитетне сестре, као и лекаре. Менаџмент показује велико разумевање за нашу Службу и када се запошљавају нове колегинице консултујемо се око тога ко ће да дође код нас, односно, ко може највише да нам помогне. Потребне су нам оне које знају да возе, да се добро сналазе у граду и знају улице, да се не би губило време. Увек у екипи иду две сестре, сем када је потребно само извадити крв, тада иде једна. Најважније је да као тим одлично функционишемо. Сестра увек може да позове доктора или другу сестру за било какву помоћ, наводи сестра Рада.
Наравно, да би успешно радили неопходно је да имају и добар однос са пацијентима, али и са њиховим породицама. Кажу да пацијенти некада имају бољу комуникацију са њима него са укућанима.
-Нашим пацијентима много значи свака помоћ. Овај посао подразумева и рад са умирућим пацијентима. Иако је јасно какав ће бити исход, њима неизмерно значи када им помогнемо да имају мање болове или да немају мучнине после хемотерапија, каже сестра Рада.
-Ми смо најскупља служба Дома здравља, највећи потрошач. Практично смо продужена рука Болнице, јер код оних који се отпусте из Болнице идемо ми, додаје сестра Рада.
Др Дарко додаје да због својих пацијената мисле унапред и труде се да предвиде како ће реаговати на терапију, како би предупредили нежељена дејства, а не чекали да реагују када до њих дође.
-Када наш пацијент прима хемотерапију ми одмах укључујемо три инфузије, како би предупредили мучнине. Код некога се оне неће јавити, али код некога хоће. Ми морамо унапред да размишљамо о њима, а не да чекамо да им буде лоше, каже др Василић.
Комуникација са породицом им је јако важна. Многи од оних који имају дугогодишње пацијенте у кући и сами знају када им је нешто потребно, па јаве лекарима и сестрама. На веће проблеме нису наилазили и уколико једно од њих не може да оствари најбољу комуникацију са пацијентом, неко други ће моћи.
-Посао је тежак и физички и психички. Имамо младих пацијената са карциномима. То је тешко поднети и на то нико не може да остане имун. Имамо и деце. Такође смо задужени и када нешто треба у Установи за децу и младе са аутизмом и сметњама у комуникацији у Богосавцу. Дајемо им терапије, вадимо им крв, објашњава сестра Рада.
Од почетка ковид епидемије Служба ради у отежаним условима. Тренутно им је око једне трећине пацијената ковид позитивно.
-За наше пацијенте ковид је посебно тежак. Сви они који и могу колико-толико да се крећу, када су оболели постали су потпуно везани за кревет. Јако је незгодно лечити корону у кућним условима. Стопа смртности код ових пацијената је јако велика. Углавном су старији, а сви имају већ неке болести. Тешко је када породица гледа у нас и очекује помоћ, иако дајемо све од себе, нисмо свемогући, каже сестра Рада.
За годину дана су вакцинисали неколико хиљада грађана код куће. Нису одлазили да вакцинишу само своје пацијенте, него и све оне који су их позвали и рекли им да због старости или болести не могу да дођу на вакцинални пункт.
М.М.
Најновији број
18. април 2024.
