У животу увек може више

“Порука за све је да могу много више. Треба да их носи мотивација и жеља да напредују. Прилика да сарађујете са најбољим менаџерима у свету, да учите од њих, то је нешто невероватно. Увек може боље и више”, поручује Момчило Вереш

„За двадесет година бићеш више разочаран стварима које ниси урадио, него онима које јеси. Исплови зато из сигурне луке. Откривај, сањај, истражуј!“ (Марк Твен)
И заиста, мисао америчког књижевника лако би могао бити сажетак приче о Шапчанину Момчилу Верешу, али и његов мото „Уживај у сваком тренутку.“ Младост, храброст, жеља за истраживањем света и записан циљ водили су га од родног града ка свим континентима, али увек враћали на почетну тачку, ослонац, уточиште и прибежиште, Шабац.

Шабац полазна станица
Од првог посла за шанком у локалном клубу до менаџера супервизора познатих светских ресторана протекло је 17 година. Не осврће се често на оно што је прошло, увек гледа унапред, али се одлично сећа почетка.

-У једном тренутку родитељи су се развели. Сестра, мајка и ја смо у тада живели као подстанари. Као и сваки тинејџер у том добу желео сам да имам џепарац. Случајно, пријатељ мe питао да ли желим да у једном клубу радим хонорарно и перем чаше. Пристао сам - каже Момчило о првом зарађеном новцу и осећају када је добио први хонорар.

-Дневница је тада била 1.000 динара, те 2005. године. То ми је било и више него довољно за све. Нисам остао на томе. Следећи корак је био посао конобара, а искуство ми је помогло да одем на приморје и тако је све почело. Постепено увиђате све предности посла, зарађујете и можете да тражите бољи посао, позицију.

Сјај Емирата и Абу Дабија
Посебност младости је што увек тражи више и боље од живота. Границе не постоје ако довољно верујете у себе. Препреке постоје, али је вештина пронаћи уклонити их.

-У једном тренутку сам схватио да могу самостално да радим, имам нешто своје. Уштеђени новац сам уложио у ресторан. Иако је посао добро функционисао понуда која је стигла из Емирата је била одлична, те сам одлучио да променим посао, средину - додаје Момчило и истиче да је разлог одласка био и личне природе, али да се није покајао што је са „кофером у руци“ кренуо на други крај света. Са жељом да напредује у угоститељству, али и да заборави тужне тренутке у Шапцу.

-Одважио сам се. Продао сам ресторан, спаковао се и кренуо у Емирате. Нисам знао да ли је то права одлука, али убрзо сам увидео да јесте. Абу Даби је био и више него што сам очекивао - појашњава за „Глас Подриња“ Вереш.

Призори као са постера и разгледница са далеких, егзотичних острва постају стварност. Под прстима осећате песак за који не верујете да је стваран, а сунце као да није оно „домаће“, каже Момчило о местима које је имао прилику да посети када се брод усидри у луци

Као супервизор менаџер у престижном ресторану је имао прилику да упозна, како каже „крем арапског, али и интернационалног друштва“. Доживео је остварење сна за све љубитеље Формуле 1, бити у центру збивања, пратио трке из близине. Пасионираним пратиоцима овог адреналинског спорта добро је знана стаза Јас Марина.

-Једини клуб на свету који се налази изнад стазе Формуле. Невероватно искуство и доживљај. Јуче сте пратили трку путем ТВ екрана, а данас сте тамо. И не само то, него одговорни да ресторан пружи најбољу услугу гостима. Најскупљи циркус на планети који захтева потпуну посвећеност и беспрекорну организацију. А био сам део свега.

Вера у остварење циља
-Мама није желела да се бавим овим послом, мислила је ће то бити нешто пролазно. Испоставило се да није тако и да је угоститељство мој професионални позив. Обећао сам њој и сестри да ћу бити најбљи у свом послу. Желим да до 40 будем менаџер хотела. То ми је сан и зацртан циљ.

Уједињени Арапски Емирати су једна од најмлађих и најмодернијих земаља Блиског истока, Абу Даби, Дубаи и њихова невероватна раскош. Спој традиције, технологије, модерних здања, чини Емирате врло пожељном туристичком и пословном дестинацијом.

Доживео је остварење сна за све љубитеље Формуле 1, бити у центру збивања, пратио трке из близине. Пасионираним пратиоцима овог адреналинског спорта добро је знана стаза Јас Марина

-Тамо је живот веома леп, луксузан. Оно што су успели да ураде је невероватно. Велику пажњу посвећују угоститељству. Емирати су потпуно друга димензија у односу на остале. Гастрономија за њих је као наука, те је угођај који нуде потпуно савршен. У сећању чувам укус њихове шаварме, али нашу сарму ништа не може да замени.

Крстарење морима света
Након блискоисточне авантуре на мапи света Момчило је означио Лос Анђелес, али само привремено. Уследила је прекоокеанско путовање на крузеру.

Путовања су лек за душу
-Путовања дају ширину и лек су за душу. Не мора то да буде егзотично, или путовање на други крај света. Србија је дивна земља, нуди толико места за одмор и уживање. На само неколико километара од Шапца су термалне воде Богатића где можемо да се опустимо. Мислим да за сваког постоји неко уточиште и место за опуштање. У нашој земљи и региону, природа је изузетна. Често волим да кажем, свуда пођи, али кући дођи.

-Желео сам да се опробам искусим рад на крузеру. Када сам стигао у луку угледао сам импозантан брод, налик на покретни град. Морам да признам да првих 20 дана нисам могао одмах да пронађем своју кабину. И никада не радите на истом спрату, један дан је то 16. спрат, наредни 5. Постоји могућност да ћете променити три униформе у току дана, због потреба посла. Брз и интензиван начин рада. Нико није изузет од обавеза, сви подједнако предано обављају свој посао. Напорно да, али вреди труда.

Призори као са постера и разгледница са далеких, егзотичних острва постају стварност. Под прстима осећате песак за који не верујете да је стваран, а сунце као да није оно „домаће“, каже Момчило о местима које је имао прилику да посети када се брод усидри у луци.

-Тахити, Бора Бора, Мореира, Паго Паго, Костарика, Доминикана, Никарагва, Хаваји,... део су места где смо били за тих шест месеци током пловидбе. Затвор у Панами је необичан, као и прича о граду је фасцинантна. Због тога је посета таквим местима више од историје.

„У мору“ људи из различитих кутака планете Момчило је сусретао и своје суграђане, чак и пријатеље. Бројне анегдоте остају забележене, јер како каже српска сналажљивост не познаје меридијане.
-Једaн сусрет је био на Бора Бори где смо кришом кроз жбуње ушли на плажу. Одлучили смо да не желимо да платимо 600 евра и провели незабораван дан. Трудио сам се да сваки слободан тренутак искористим масксимално, јер нисам знао да ли ће бити друге прилике и да ли ћу се икада вратити на то место поново. Много тога се научи и проживи - препричава Момчило анегдоте и уз осмех каже да странци прво науче српске псовке, а тек онда „Добар дан“.

Занимљиво искуство за Шапчанина био је пролазак тик уз Бермудски троугао. Без обзира да ли верујете у истинитост мистериозних нестанака бродова, стварност не негира да светским морима крстаре пирати, наглашава наш саговорник.

-Капетан нас је упозорио на могућност појаве пирата. То је реална претња. На срећу све је прошло у најбољем реду.

Европа је увек посебна
Ипак, светска пандемија је променила много тога. Крстарења су прекинута, те је и посада била принуђена да се врати у своје матичне земље. Уз мање непријатности вратили су се у сигурне луке, породицама.

Познато место није било трајно решење за младог авантуристу, те је након годину дана одлучио да „дигне сидро“ и отисне се пут Западне Европе.

-Велико и драгоцено искуство рад у Европу. Могућност напредовања уз константан рад и едукацију. Правила треба да се поштују и свака грешка се мери. Као менаџер ресторана морате да познајете све састојке у кухињи, начин спремања хране и понуду. Редовне су провере знања. Често кажу, лако је теби, али сносите одговорност за све. Гост је на првом месту и све мора да буде перфектно.

Угоститељство је одговоран посао, али нажалост није увек адекватно вредновано и цењено. Времена се мењају, те све више младих схвата да им ова делатност може донети бројне погодности на професионалном плану.

-Многи угоститељство посматрају као тренутни посао док не пронађу неки бољи. Када би видели колико може да се добро живи и напредује другачије би поступали. Порука за све је да могу много више. Треба да их носи мотивација и жеља да напредују. Прилика да сарађујете са најбољим менаџерима у свету, да учите од њих, то је нешто невероватно. Увек може боље и више! Могу слободно да кажем да су конобари и кувари из Србије способнији од других. Мислим да нам је то нешто урођено. Да се трудимо, боримо и самим тим издвајамо - дели своје искуство Шапчанин који тренуто води један од популарнијих гастро барова у граду. План за будућност има и вредно ради на његовом остварењу.
М. Ж.

Медијски садржај настао на основу одабира тема од стране грађана Шапца.