БРАНКА ЂОНЛИЋ, МАСТЕР ЛОГОПЕД И РЕЕДУКАТОР ПСИХОМОТОРИКЕ У БОГАТИЋУ
Приватно више мотивише
“Нисам имала храбрости да одмах кренем као предузетник, али посла је било све више и више. Реклама родитеља за мене је имала велики утицај да се у јулу 2021. године усудим и отворим Едукативни центар Мислим и говорим у Богатићу”, каже наша саговорница
Прва предузетничка искуства за Бранку Ђонлић, мастер логопеда и реедукатора психомоторике из Богатића су више него добра. Посла има доста. Вредна је, упорна, зна шта хоће и после више година од како се налази у овом послу, каже да је захвална Богу што је изабрала да се бави занимањем логопеда, који помаже деци у проблему говорно-језичког развоја.
После завршетка основног, средњег и факултетског образовања ( Факултет за Специјалну едукацију и рехабилитацију-смер логопедија) праксу од годину дана је обавила у Дому здравља Богатић. Тако је стекла важно практично искуство, после чега полаже државни испит у Министарству здравља 2014. године.
На иницијативу родитеља општина Богатић је ангажује као асистента за рад са девојчицом са посебним потребама 2016. И тај изазов је успешно савладала и остаје у основној школи „Цветин Бркић“ у Глушцима, као дефектолог за помоћ деци са посебним потребама у кућним условима.
Родитељи јој се најчешће јављају ради помоћи, због каснијег проговарања њихове деце, затим због поремећаја изговора гласова, због муцања и проблема у читању и писању
У међувремену, 2016. године уписује реедукацију опште и специфичне психомоторике на Институту за ментално здравље. Посредством агенције паралелно са стручним усавршавањем ради као лични пратилац са још једним дететом, коме је то било потребно.
Мастер студије на смеру логопедије завршила је успешно 2020. године, али и поред свега није имала храбрости да „заплови“ у предузетничке воде. То се догодило тек јула 2021. године, када је отворила Едукативни центар Мислим и говорим у просторији преко пута Дома здравља у Богатићу. - Захвална сам Богу, што сам ово изабрала. Имам доста посла и нисам алава да желим више по сваку цену.
Разлог за кашњење говорно-језичког развоја, што се тиче података из праксе указује на то да поред развојних проблема који се јављају, један од основних проблема је претерана употреба екрана (телефон, таблет, телевизор). Зато што док дете гледа у екран оно само ћути и гледа, нема двосмерне комуникације, нема питања и одговора. Детету је потребна жива реч, потребно је да види наше лице, понови за нама, каже Бранка.
Родитељи јој се најчешће јављају ради помоћи, због каснијег проговарања њихове деце, затим због поремећаја изговора гласова, због муцања и проблема у читању и писању.
Одговара да је потребно потражити стручну помоћ чим родитељ посумња да нешто није уреду са говорно језичким развојем детета. Што раније то боље.
Бранка посебно истиче да прва реч код детета треба да се јави са годину дана, евентуално годину и по, али реч треба да буде са значењем, а не слоговно понављање. Закључујући ову причу, додаје :“На велику жалост све више деце има потребе за логопедом, и драго ми је што је свест родитеља у томе све већа.“
