Инфо

24. фебруар 2022.24. феб 2022.
Постоји више од  15.000 врста лишајева
Лишајеви на воћним стаблима

Постоји више од 15.000 врста лишајева

Обично се јављају на старијим воћкама, а ако се јаве и на младима, онда је то знак да су те воћке слабије кондиције, односно да су ослабљене од разних фактора неповољне средине. Готово се никада не јављају у интензивним воћним засадима, или врло ретко, и то само у случају ако се не спроводи уобичајена заштита фунгицидима
Врло се често на стаблима и гранама дрвенастих воћних врста, као и неког другог украсног дрвећа и шибља, запажају лишајеви. Поставља се питање:

-Шта је то на биљкама?
-Јесу ли лишајеви паразити или штеточине?
-И треба ли их сузбијати?

Таква питања врло често нам поставља велики број воћара, чим их примете у својим воћњацима, бојећи се да ће лишајеви можда наштетити воћним засадима. Одговор је једноставан-нису опасни.

Лишајеви се јављају на готово свим воћним врстама, посебно шљиви, ораху, јабуци и крушки, поготово у екстензивним или напуштеним воћњацима.

Шта је у ствари лишај? Лишај је врло специфична и врло занимљива заједница два организама (алге и гљиве!), које живе у такозваној симбиози, од којег оба ова организма имају заједничку корист. Од алги су заступљене углавном зелене или модрозелене алге (Chlorophyta и Cyanophyta), а од гљива најчешће гљиве из рода (Ascomycotina),чија се плодна тиела (апотецијие) врло лако уочавају унутар тела лишаја.

Лишај као заједница функционише тако да алге фотосинтезом стварају органске материје, док гљива набавља воду и минерална хранива, па се тако допуњују. Важно је рећи да, лишајеви нису штеточине или паразити на биљкама, иако се тако на први поглед чини. Живе само на површини биљних органа, па спадају у тзв. Епифите ( живе само на биљци, одвојене од површине земље али на корену постоји посебно ткиво-Веламен које попут суђера упија воду и системом капиларних цевчица упија воду кишнице у време падавина), што значи да од биљке не црпи воду и хранива тј. не црпе биљку као паразити.

Међутим, њихова појава, може штетити биљкама јер могу смањивати животни потенцијал биљке или животну снагу слабити кондицију, али и бити погодно станиште за насељавање неких секундарних патогена.

Постоји више од 15.000 врста лишајева, а наука их сврстава у врло добре биоиндикаторе или биолошке показатеље чистоће ваздуха и уопштено чистоће станишта и околине.

Обично се јављају на старијим воћкама, а ако се јаве и на на младима, онда је то знак да су те воћке слабије кондиције, односно да су ослабљене од разних фактора неповољне средине. Готово се никада не јављају у интензивним воћним засадима, или врло ретко, и то само у случају ако се не спроводи уобичајена заштита фунгицидима. Наиме, већина фунгицида, поготово оних на бази бакра, прилично их добро сузбија, па се лишајеви зато никада не јављају у воћњацима с редовном заштитом фунгицидима.

Могли бисмо рећи да је њихова појава на воћкама најбољи знак добрих еколошких прилика и услова који владају у самом воћњаку и регији где је засад. Никада не расту тамо где је ваздух загађен и где постоји резидуа, или има остатака токсичних материја. Неки лишајеви изразито су декоративни (нпр. Уснеа спп. и др.), па су веома омиљени на украсним дрвенастим врстама, у кућним баштама. Споменуто је на почетку да се углавном јављају на стаблима и гранама шљива, ораха, јабука и др. На шљиви се појављује најчешће лишај под називом Еверниа прунастри, а на ораху жути лишај Xантхориа париетина.

Од других лишајева на воћкама су раширене врсте из родова Parmelia, Parmelina, Physcia, Platismatia, Pseudoeverina, Ramalina и др.

Чиме их сузбијати?
На њих добро делују сви бакарни фунгициди, па се зато касним зимским прскањем и третирањима на почетку вегетације, која се редовно спроводе у воћњацима, уједно сузбијају и лишајеви. Остале хемијске мере сузбијања нису потребне.
ПССС Шабац, Славица Максимовић, дипл.инж.заштите биља

Најновији број

28. март 2024.

Најновији број
Verified by Visa MasterCard SecureCode
American Express MaestroCard MasterCard Visa
Banka Intesa