др Светислав Лазарев

Напустио нас је др Светислав Лазарев, професор струковних студија и дугогодишњи директор Високе технолошке школе у Шапцу. Др Лазарев је рођен у Кленку, поред Шапца, 22. јуна 1952. године. Након студија физике у Сарајеву наставио је академску каријеру тако што је изабрао можда један од најинтересантнијих, али уједно и најтежих путева у физици. Магистрирао је на квантној теорији поља код др Милутина Благојевића у Београду са темом ,,Разматрање динамике везаних стања тешких фермиона”, 1982. године, да би после тога променио област и докторирао код академика Јована Шетрајчића и проф. др Братислава Тошића у Новом Саду 1997. године, на теоријској физици кондензоване материје, са темом ,,Теоријска истраживања електричних и магнетних својстава танких филмова”, теоријски предвидевши квантне ефекте у неким нискодимензионим системима. Оба пута радио је у друштву пионира у овим областима теоријске физике. Објавио је више научних радова, од тога и неколико у реномираним светским часописима, написао неколико уџбеника и практикума и учествовао на многобројним научним скуповима и летњим школама.

Професионални пут га је одвео од Медицинског факултета у Тузли до Више хемијске школе у Шапцу, која се временом трансформисала у Високу технолошку школу струковних студија (одсек данашње Академије струковних студија Шабац), одакле је у пензију отишао као професор и вишегодишњи директор.
Имао сам ту част да изводим вежбе на његовим предметима, као његов најближи сарадник, а затим и да га наследим на катедри као професор физике; нешто касније и као руководилац. Др Лазарев је био човек неизмерне енергије и визије – често га је било тешко пратити, некада и разумети неке његове одлуке у потпуности; неке од тих одлука разумем тек сада. Својим залагањем и посвећеношћу, успео је значајно да унапреди високо образовање у Шапцу и упркос многим отпорима и потешкоћама, утицао је на стварање скоро четрдесет нових радних места, омогућивши великом броју младих људи почетак академске каријере у свом граду, подстичући њихов даљи научни напредак. Захваљујући његовој визији, Шабац је добио скоро двадесет доктора наука у различитим областима, од фундаменталних истраживања, технологије, информационе технологије, до економије и медицинских наука. Ови млади стручњаци своје знање даље компетентно преносe студентима и проносe име града по домаћим и међународним научним скуповима. Његова мисија је била да омогући сада већ хиљадама студената да се школују у Шапцу. Унапредио је и проширио Високу технолошку школу иницирајући и проширујући наставне области прво на информационе технологије, а затим и заштиту животне средине, економију, здравствену негу, фармацију и гастрономију. За многе студенте из провинције био је то једини пут ка високом образовању. Данас су то хиљаде инжењера који својим стеченим знањем издржавају себе и своје породице.

Професор Лазарев је био свестрана личност, широких погледа, мудрости, високе интелигенције. Са њим се могло дискутовати о квантној физици, теорији релативности, филозофији Сартра и Бечког круга, политичким теоријама, али и o падобранству и мотоциклизму. Та ширина, спремност да се стално упушта у нове изазове, прати нове трендове, као и невероватна ментална агилност, помогле су му да скоро две деценије успешно води и значајно унапреди једну државну високошколску установу у малом граду у време сталних друштвених промена и неизвесности.

Иза себе оставио је супругу Мирјану, кћерку Веру и сина Небојшу.

Многи његови сарадници ће га се сећати са захвалношћу и поштовањем.