Фото: Пчелари ДП Шабац
ПИСМА ЧИТАЛАЦА
Воћари се надају берићету пролећа, пчелари страхују
Годинама уназад у време цветања воћа пчелари стрепе за опстанак својих пчела.
Често се догађа да у време цветања воћа страда-нестане добар део пчелињих друштава као последица доказивих грешака воћара.
Добро је познато да без доброг опрашивања – оплодње воћа нема ни доброг приноса ни квалитета плодова воћа.
Медоносна пчела је једини универзални опрашивач у природи. Научно је потврђено да уколико пчеле опрашују воће могу се очекивати и повећани приноси. За крушке и јабуке 36 – 38 %, за вишње 67%, за трешње 72%, за малину до 81%. Осим помоћи за опрашивање пчеле својим производима: мед, полен, перга, прополис, млеч, восак и пчелињи отров обезбеђују човеку храну и лек и при томе су једини инсекти са том улогом,. Познато је да је славни научник Алберт Анштајн о пчелама рекао да када нестане пчела убрзо ће нестати и човек. Из тога је разумљиво да се човечанство већ 60 милиона година бори да сачува пчелу.
Међутим у задњих десетак година у свету па и код нас све је више присутна појава нестанка пчела а нарочито са применом пестицида (инсекциди и хербициди). Код примене пестицида не води се довољно рачуна у о времену примене – доба дана, као ни о апитоксичности (отровности) пестицида на медоносну пчелу. Иначе, зна се да различити пестициди имају апитоксичност од неколико сати до неколико дана. То сигурно добро знају стручна лица а треба да знају и непосредни корисници (воћари, ратари и повртари).
У циљу заштите пчела у Србији су 2009. и 2019. године донети Закони о средствима за заштиту биља који подразумевају и казнене мере за прекршиоце, (сл.гласник РС, бр. 41 од 02. јуна 2009. и бр. 17 од 14. марта 2019. године).
Суштина наведених закона је:
1. Забрањена је примена средстава за заштиту биља – отровних за пчеле у време цветања биља (члан 45 тачка 6 и члан 49 тачка 1 и 2 Закона).
2. Корисници који врше заштиту и користе средства, морају имати одговарајући испит и сертификат за ту врсту посла. Осим тога сваки пољопривредник или лице које обавља третман мора да води одговарајући дневник који контролише фитосанитарна инспекција.
3. Члановима 79, 80 и 83 прописане су казне (за правна лица и појединце – прекршиоце законских одредби).
Због различитих тумачења члана 49 Закона Министарства пољопривреде је посебно разјаснило примену става 2 поменутог Закона. Тачније, једини изузетак из тачке 6 члана 45 а везано за тачку 1 и 2 члана 49 односи се на сузбијање карантинских организама – карантинске болести.
Једноставно речено у нормалним условима док биљка активно цвета не сме третирати средствима отровних за пчеле.
Наведеним законима нису угрожени ни воћњаци ни корисници, јер се благовременом агротехником, могу предупредити евентуалне штете, најчешће од инсеката.
Ако је неспорно колика је корист пчела у опрашивању воћа, реално би било да о пчеларима брину не само пчелари него и воћари, ратари и повртари.
Често се догађа да у време цветања воћа страда-нестане добар део пчелињих друштава као последица доказивих грешака воћара.
Добро је познато да без доброг опрашивања – оплодње воћа нема ни доброг приноса ни квалитета плодова воћа.
Медоносна пчела је једини универзални опрашивач у природи. Научно је потврђено да уколико пчеле опрашују воће могу се очекивати и повећани приноси. За крушке и јабуке 36 – 38 %, за вишње 67%, за трешње 72%, за малину до 81%. Осим помоћи за опрашивање пчеле својим производима: мед, полен, перга, прополис, млеч, восак и пчелињи отров обезбеђују човеку храну и лек и при томе су једини инсекти са том улогом,. Познато је да је славни научник Алберт Анштајн о пчелама рекао да када нестане пчела убрзо ће нестати и човек. Из тога је разумљиво да се човечанство већ 60 милиона година бори да сачува пчелу.
Међутим у задњих десетак година у свету па и код нас све је више присутна појава нестанка пчела а нарочито са применом пестицида (инсекциди и хербициди). Код примене пестицида не води се довољно рачуна у о времену примене – доба дана, као ни о апитоксичности (отровности) пестицида на медоносну пчелу. Иначе, зна се да различити пестициди имају апитоксичност од неколико сати до неколико дана. То сигурно добро знају стручна лица а треба да знају и непосредни корисници (воћари, ратари и повртари).
У циљу заштите пчела у Србији су 2009. и 2019. године донети Закони о средствима за заштиту биља који подразумевају и казнене мере за прекршиоце, (сл.гласник РС, бр. 41 од 02. јуна 2009. и бр. 17 од 14. марта 2019. године).
Код примене пестицида не води се довољно рачуна у о времену примене – доба дана, као ни о апитоксичности (отровности) пестицида на медоносну пчелу. Иначе, зна се да различити пестициди имају апитоксичност од неколико сати до неколико дана. То сигурно добро знају стручна лица а треба да знају и непосредни корисници (воћари, ратари и повртари)
Суштина наведених закона је:
1. Забрањена је примена средстава за заштиту биља – отровних за пчеле у време цветања биља (члан 45 тачка 6 и члан 49 тачка 1 и 2 Закона).
2. Корисници који врше заштиту и користе средства, морају имати одговарајући испит и сертификат за ту врсту посла. Осим тога сваки пољопривредник или лице које обавља третман мора да води одговарајући дневник који контролише фитосанитарна инспекција.
3. Члановима 79, 80 и 83 прописане су казне (за правна лица и појединце – прекршиоце законских одредби).
Због различитих тумачења члана 49 Закона Министарства пољопривреде је посебно разјаснило примену става 2 поменутог Закона. Тачније, једини изузетак из тачке 6 члана 45 а везано за тачку 1 и 2 члана 49 односи се на сузбијање карантинских организама – карантинске болести.
Једноставно речено у нормалним условима док биљка активно цвета не сме третирати средствима отровних за пчеле.
Наведеним законима нису угрожени ни воћњаци ни корисници, јер се благовременом агротехником, могу предупредити евентуалне штете, најчешће од инсеката.
Ако је неспорно колика је корист пчела у опрашивању воћа, реално би било да о пчеларима брину не само пчелари него и воћари, ратари и повртари.
Пчелари ДП Шабац
Најновији број
18. април 2024.
