САША КОСТАДИНОВИЋ, ЈАХАЧ И ТРЕНЕР КОЊА
Наслеђена љубав гони напред
Идући очевим стопама, живот посветио коњичком спорту. Хиподром у Богатићу му друга кућа, а „Божић“ необично драга трка брзих коња
Саша Костадиновић из Клења у Мачви, млади заљубљеник у коњички спорт, власник коња и џокеј, поред оца Ранисава, познатијег по надимку Беља, на „велика врата“ је ушао у тајне живота и рада на хиподрому. Радио је на више ових спортских објеката али с поносом истиче да нигде није тако, као на хиподрому у Богатићу, недалеко од његове куће, где данас ради. Шета коње, чисти, поји, тренира, јаше...
Практично од како зна за себе, обожава четвороноге „лепотане штала“. Коњи у препуним шталама, на хиподрому Коњичког клуба „Мачванин“ у Богатићу, његов су живот и велика радост, посебно када су у пуном галопу.
-Многи цене само оне класне трке. Ја сам и у њима учествовао и побеђивао али за мене је исто тако важна трка за Божић и оне што су некада на прашњавим путевима доносиле радост и биле прави празник за очи. Посебно бих издвојио победу мог коња у трци за Божић, без обзира што она није била високе класе. Многи, купују и плаћају доста да би њихови коњи о неком празнику победили на калдрми у Босни. То је посебна радост и зашто би ми ниподоштавали победу на Божић, каже Саша и посебно истиче потребу веће пажње и награђивања галопера у сулкама.
-То је наш изум од посебног значаја. И организатори трка то треба више да имају у виду и награђују, како би одгајивачи коња имали више интереса да учествују у оваквим тркама, додаје Костадиновић.
Рођен је 1976. године, а на хиподрому у Богатићу проводи највећи део свог времена. Ту је од раних јутарњих сати. Паузу прави око подне а предвече је поново на радном месту. Брине о исхрани коња, њиховој хигијени, изгледу и наравно тренингу. Ту су и други да припомогну кад затреба.
Живот на хиподрому није лак. Било је ту много осцилација, али и веселих тренутака. Све зависи од времена и ситуације. Генерално гледано љубав гони мачванске одгајиваче коња, па и Сашу увек напред.
-И да се поново родим, поново бих изабрао обај посао. Он је моја велика љубав, без обзира на све потешкоће и недостатке. Мотивише ме, само напред. Чини ми се да овај динамичан спорт доживљава ренесансу. Боксови за коње на хиподрому у Богатићу су пуни. Ту су и нове потребе. Само домаћи одгој треба више стимулисати. Мислим да ће то привући још већу пажњу публике којој је, дефинитивно у Мачви срце „прирасло“ за коње. Традиција ту игра велику улогу, закључује Костадиновић.
Практично од како зна за себе, обожава четвороноге „лепотане штала“. Коњи у препуним шталама, на хиподрому Коњичког клуба „Мачванин“ у Богатићу, његов су живот и велика радост, посебно када су у пуном галопу.
-Многи цене само оне класне трке. Ја сам и у њима учествовао и побеђивао али за мене је исто тако важна трка за Божић и оне што су некада на прашњавим путевима доносиле радост и биле прави празник за очи. Посебно бих издвојио победу мог коња у трци за Божић, без обзира што она није била високе класе. Многи, купују и плаћају доста да би њихови коњи о неком празнику победили на калдрми у Босни. То је посебна радост и зашто би ми ниподоштавали победу на Божић, каже Саша и посебно истиче потребу веће пажње и награђивања галопера у сулкама.
-То је наш изум од посебног значаја. И организатори трка то треба више да имају у виду и награђују, како би одгајивачи коња имали више интереса да учествују у оваквим тркама, додаје Костадиновић.
Рођен је 1976. године, а на хиподрому у Богатићу проводи највећи део свог времена. Ту је од раних јутарњих сати. Паузу прави око подне а предвече је поново на радном месту. Брине о исхрани коња, њиховој хигијени, изгледу и наравно тренингу. Ту су и други да припомогну кад затреба.
Живот на хиподрому није лак. Било је ту много осцилација, али и веселих тренутака. Све зависи од времена и ситуације. Генерално гледано љубав гони мачванске одгајиваче коња, па и Сашу увек напред.
-И да се поново родим, поново бих изабрао обај посао. Он је моја велика љубав, без обзира на све потешкоће и недостатке. Мотивише ме, само напред. Чини ми се да овај динамичан спорт доживљава ренесансу. Боксови за коње на хиподрому у Богатићу су пуни. Ту су и нове потребе. Само домаћи одгој треба више стимулисати. Мислим да ће то привући још већу пажњу публике којој је, дефинитивно у Мачви срце „прирасло“ за коње. Традиција ту игра велику улогу, закључује Костадиновић.
Љ.Ђ.
Најновији број
18. април 2024.
