ТРАДИЦИОНАЛНО ГОСТОПРИМСТВО

Плави и поред пораза настављају свој рукометни пут сачуваног поноса, а гостима нека остане питање куда оде човство и јунаштво
ЦЕТИЊЕ ““ СЦ „Ловћен“. Гледалаца: око 800. Судије: Кнезовић и Зовко (оба из БиХ). Седмерци: Ловћен 5 (5), Металопластика 2 (1). Искључења: Металопластика 4 минута.
ЛОВЋЕН: Симић (16 одбрана и седмерац), Абрамовић, Липовина, Јоветић 2, Калуђеровић 1, И.Марковић 6, Ф.Поповић 3, Пејовић, Драшковић 5, Радовић, М.Поповић 1, Латковић, Перишић 2, Ласица, Грбовић 8, Н.Марковић.
МЕТАЛОПЛАСТИКА ЗК: Арсић (8 одбрана), Карановић 1, Живановић, Вејин 1, Алексић, Кречковић, Новаковић , Марјановић 2, Драгаш, Медурић 6, Рајичић, Марковић 2, Грујичић 2, Л.Митровић 6, М.Митровић 2, Обрадовић.
Можда и не треба осуђивати домаћине јер су они ипак већи део свога живота провели на планини па можда не знају, не умеју или их је срамота да госте који дођу из далека дочекају бар пруженом руком ако то већ неће бити црногорска пршута. Рукометна утакмица на жалост је у другом плану овога пута. То што се дешавало пре сусрета само нека служи на част вичним Црногорцима. Рукометаше Металопластика ЗК после десеточасовног пута при доласку није дочекао нико други но шака оног крша и камења по Цетињу.
Први јутарњи тренинг плавих био је заказан око 9 часова. Хала у коју су дошли Шапчани била је празна тако и да су је плави спаковали у свој аутобус и донели у Шабац нико не би ни приметио с обзиром да су рукометаши Металопластика ЗК јако уранили по Црногорском времену. Ајде, то може и да се опрости, воле људи да спавају, али да и поред њиховог и јутарњег и поподневног одмора нико није посетио рукометаше из Шапца у временском периоду од 40 часова колико су тамо боравили, то је за сваку врсту осуде.