Осим што доприноси знатној уштеди новца, на ефикасан начин штити животну средину. У Богатићу се за сада користи само за загревање објеката, укупне површине око 16.000 квадратних метара у центру варошице, а постоји и низ других пројеката на бази топле воде пронађене пре тридесетак година у утроби плодне мачванске оранице. Републичко Министарство рударства и енергетике на челу са Зораном Михаиловић решено да помогне
Вода, злата вредна, често ће те чути у Мачви. Користи и као „политичка поштапалица“, кад се говори о скривеним енергетским потенцијалима овог краја. Топла вода је сасвим случајно откривена у Дубљу, близу Богатића, приликом бушења бунара у потрази за пијаћом водом. Од тада је у више овдашњих села направљено двадесетак бушотина које су потврдиле прогнозе стручњака да се у утроби плодне оранице на дубини од 400 и више метара налази читаво подземно језеро које „скрива“ топлу воду изузетне вредности, која би се могла искористити за разне намене.
Нажалост, дуго је ова вода отицала у неповрат, а са њом и драгоцена енергија, а тек недавно користи се за загревање око 16.000 метара квадратних простора који се налази у центру варошице. Први даљински систем снабдевања геотермалном енергијом у Србији, а 251 у Европи успешно ради у Богатићу. Из димњака највеће мачванске основне школе у Богатићу више се не вије густи дим од кога је варош била често „невидљива“, а ученици седе у клупама поред прозора у мајицама кратких рукава, јер је у целој просторији (учионици) изузетно топло.
Тако је и у другим просторијама, на другим местима, где се за грејање користи геотермална енергија. Специјалне цеви врелу воду, температуре 78 степени Целзијуса проводе са бушотине ББ1 у Баиру (удаљеност око два километра), према центру вароши, где греју више објеката. Излив воде на бушотини далеко је већи од потребног за загревање овог простора, што значи да се може употребити и у друге сврхе, а осим што је истражена, ова бушотина је и експлоатациона. Проток воде не опада ни после три деценије од како је направљена. Стручњаци кажу да се вода обнавља(кружи).
Задовољни су и у општини јер штеде знатна средства на име куповине неопходног угља који је до скоро служио за грејање ових простора. Прорачунали су да је годишња уштеда у енергији, од како се за грејање користи топла вода између 100 и 150 хиљада евра. Осим тога учињен је и важан корак у заштити животне енергије.
Тим поводом у Богатићу је недавно боравила и министарка Зорана Михаиловић која је о свему овоме детаљно упозната. На значај већег коришћења геотермалне енергије указао је овом приликом и председник ове локалне самоуправе Милан Дамњановић, који је између осталог нагласио да су првобитна улагања за реализацију пројеката на бази коришћења овог природног блага Мачве, изузетно велика, што делује обесхрабрујуће. Министарка Михаиловић је обећала већу помоћ Министарства, будући да се ради о могућности коришћења здраве, обновљиве и јефтине енергије, те великом доприносу очувању чисте природе и здравља људи.
-Јединствено улагање је од изузетног значаја. Томе је прилагођена и законодавна регулатива. Посебно је значајно усвајање Закона о обновљивим изворима енергије, истакла је министарка. У једном делу конференције за новинаре било је речи и о коришћењу других начина за ефикасније коришћење енергије, као што је изолација зграда, употреба панела на крововима кућа и гасификација. Управо то добија ових дана епилог, потписивањем спорзума о енергетској ефикасности у Аранђеловцу, чији је потписник, између осталих и општина Богатић.
Председник општине Богатић Милан Дамњановић који је споразум и потписао у име ове локалне самоуправе и министарка Михаиловић с друге стране, истиче посебно задовољство у односу на намеру Министарства да се у ове послове озбиљније укључи, пре свега у финансијском делу, будући да је то највећи проблем не само у општини Богатић.
