ДАМА У СВЕТУ БОЈА

Била је дама и у годинама када је то некоме сметало, остала и до данас жена која држи до себе и увек спремна да саветује друге како живети живот. Духом и изгледом издвајала се од околине у вароши у којој се знало ко је ко, као и данас када пензионерске дане проводи гоњена необичном животном енергијом. Слика за своју душу, јер то јој је у крви, помаже људима, јер тако је васпитана и поноси се оним што је у просветном раду учинили током година службе. Генерације расуте по свету памте њене савете а она ни сада нема времена да уради све на шта је жеље подстичу.
Светлана Цеца Жегарац жена која живи у свету боја и љубави за друге људе племенитост је понела из родитељског дома а углед стварала као на својим платнима, различитостима које стварају слику живота. Рођена је у Шапцу, мајка Спаса је из старе трговачке породице Топузовић а отац је у дошао из Пеште и у вароши крај Саве створио породицу у којој је било шесторо деце. Отац Александар Кузминац бавио се са својим братом рестаурацијом цркава широм тадашње Југославије. Њихови иконостаси и још много тога што краси светиње и данас су сачувани у храмовима у Зрењанину, Молу, Владимирцима... Шабац је за живот одабрао због културног угледа још из времена старе Србије и као поклоник уметности ту се настанио а широм земље се исказивао у занатским радовима који су подразумевали сликарство, позлату, декоратерске, молерске и фарбарске радове, фирмописање... а све то под окриљем предузимачке радње за декорацију. Тако је и живот у породичној кући Кузминчевих, био динамичан а Светлана, као најмлађе дете уживала је у таквом амбијенту из кога је упијала зраке за своје будуће стваралачке љубави.