Спорт је моја велика љубав

Шапчанка Сара Јовановић са двадесет и пет година остварила је једну од својих великих жеља, постала је тренер у једном од најтрофејнијих шабачких спортских колектива. Од марта месеца текуће године део је стручног тима Кајак клуба „Зорка“. Овим ангажманом Сара се са дипломом професора физичког васпитања вратила у клуб где је као такмичарка у двоседу на 1.000 метара освајала медаље. Данас, као тренер, неким новим клинцима помаже да осете чари тријумфа и поносно закораче на победничко постоље.

Почетак на Сави
Не може прецизно да се сети када је спорт постао велика љубав, али добро памти тренутак када је одабрала кајак.

-Од детињства се бавим спортом. Тренирала сам гимнастику, пливање. Похађала сам и основну Музичку школу. Размишљајући о спортским алтернативама по завршетку школе искристалисале су се две опције, кајак и рукомет. Како су ми ближи индивидуални спортови, одлучила сам се за воду, чамац и тако је све почело - каже кроз осмех Сара о спортској авантури у коју се упустила са 13 година. Познаваоци спорта би рекли да је „закаснила“ неколико година, но то није била препрека за њен карактер.

-Тадашњи тренер Зоран Јевтић сматрао је да имам више година него што је пракса када се почиње са тренингом. Према правилима, у почетку се весла у мањем чамцу, а касније следи вежба на великом. Због година било је неопходно да почнем са већим. Ипак, није било значајнијих потешкоћа. До 2012. године тренирала сам са Зораном и Урошем Павловићем, а потом интензивније са Миланом Ђенадићем - истиче млада Шапчанка.

Сара Јовановић свој мастер рад посветила је посебном истраживању у ком ће упоредити постигнућа кајакаша из Шапца, Славонског брода и Загреба.
-Рад је базиран на анализи моторичких способности, односно снаге и флексибилности у припремном периоду кајакаша млађих од 18 година. Такође обухвата и резултате анкете намењене тренерима како бисмо упоредили тренажне процесе. Циљ је да остане база података креирана током самог процеса која ће бити значајна за клубове. Мали је број научних радова у области кајака, те ће нам ово бити драгоцено.

Медаље и признања
Убрзо су уследили успеси и Сара је на Првенству Србије са Дуњом Сарић, била државни првак у дисциплини К2 на 1.000 метара, а освојила је и бронзану медаљу на маратону од пет километара. За клуб ово је било значајно одличје у сениорској категорији, а у том тренутку Сара је узрастом била кадеткиња. На изборном такмичењу на Ади у једноседу на 500 метара била је друга у свом годишту, укупно четврта. Ипак одлазак из родног града на академско усавршавање у Нови Сад, на Факултет спорта и физичког васпитања делимично је променио приоритете.

-Одлазак на факултет утицао је на такмичарски део. Још у основној сам говорила да желим да „прескочим“ средњу школу и одмах упишем ДИФ. Верујем да су сви очекивали да ћу с временом променити мишљење и студирати ЕТФ, или нешто из домена информационих технологија, посебно када сам уписала информатички смер у Шабачкој гимназији. Породица ме је усмеравала у том правцу, али то није оно што сам желела. Спорт ме је променио и знала сам шта желим у наредним корацима. Сада, су поносни на мене. Посветила сам се образовању и по стицању дипломе на основним студијама уписала мастер. Иако се у том периоду нисам такмичила, остала сам верна спорту. Већ на другој години студија била сам ангажована као тренер гимнастике у школици спорта.

Фото: "Глас Подриња"

Повратак у „Зорку“
Повратак у Шабац био је уједно и Сарин повратак у КК „Зорка“. Са искуством, жељом, енергијом постала је део клупског стручног тима.

-Од самог доласка у клуб била сам укључена, помагала током летњих распуста, до поласка на студије сам већ радила са млађима. Читав живот ми је везан за клуб, а од ове године и званично сам део тренерске поставе.

Као тренер ради са мини кајак екипом. То је најмлађи такмичарски погон у „Зорки“

Право је благо и радост радити са децом. Енергија коју емитују је невероватна, за неколико тренутака вам поправе дан

-Право је благо и радост радити са децом. Енергија коју емитују је невероватна, за неколико тренутака вам поправе дан. Право је уживање бити са њима, гледати како се друже, напредују, такмиче се и постижу резултате. Недавно смо освојили Лигу Србије, били други на државном првенству за мини кајак екипу, освојили смо екипну титулу. Углавном смо увек у прва три - са поносом истиче Сара.
Сарина садашњост и будућност је тренерски позив у најдражем спорту. Планира први наредни тренинг, спрема стратегију за такмичење и сања велике успехе својих такмичара.

- Волела бих да имам свој клуб и бавим се развојном гимнастиком, или школицу спорта. Сада сам у клубу и волим оно што радим. Уживам - закључује Сара.

Медијски садржај настао на основу одабира тема од стране грађана Шапца.