ЧОВЕК КОЈИ ЈЕ УКРАШАВАО ШАБАЦ

После Првог светског рата Шабац је остао у рушевинама тако да су овом граду били потребни људи који ће му вратити стари сјај. Један од њих био је и Алекса Кузминац (1896-1963) из Пеште који по доласку у Шабац почиње да ради као фирмописац, тапетар и молер. Квалитетним радом до изражаја долази његово уметничко занатско умеће. Алекса са својим братом Стеваном, такође сликаром и позлатаром, почиње да уређује станове богатих шабачких трговаца Куртовића, Шкулића, Топузовића. Том приликом упознаје и Стасу Топузовић са којом склапа брак и 1922. године добија сина Светозара. Касније ће добити још петоро деце од којих у Шапцу и данас живи Светлана Кузминац Жегарац.
Велики мајстор и уметник Алекса Кузминац радио је рестаурацију иконостаса цркви у Шапцу, Владимирцима, Зрењанину, Молу и по Јадру. Изнад бројних трговачких и занатских шабачких радњи стајале су декоративно и мајсторски урађене фирме чији је изглед остао забележен на старим фотографијама. Израдом сценографија помагао је и Шабачко позориште. Најлепше украшени фијакери и чезе на улицама Шапца били су његова рукотворина и реклама. Сваке године радио је и на уређењу Кур салона у Бањи Ковиљачи.
Дугогодишњим радом створио је сопствену фирму у којој су радили добри мајстори, а свој уметнички таленат пренео је на многе младе ученике. Био је хуман и свестран човек, члан Црквеног хора. Говорио је поред српског и немачки, италијански и мађарски језик. У сећању старих Шапчана остао је као велики хуманиста, мајстор, уметник, али и као боем.