Утицај падавина на планирање производње

За пољопривредну производњу често се каже да је производња под ведрим небом, и као таква подложна је утицају агроеколошких услова који у највећој мери лимитирају овакву производњу. Агротехничким мерама пољопривредници настоје да умање утицај агроеколошких услова на производњу, а од тих услова, климатске прилике су један од најзначајнијих фактора који утиче на висину и обим производње.

Падавине, односно њихова количина и распоред, поред температуре су сигурно један од лимитирајућих чинилаца пољопривредне производње на отвореном. Наводњавање је једна од агротехничких мера којима се у производњи настоји смањити утицај падавина, али је ова мера доста скупа и често недоступна. Највећи део ратарске производње одвија се у условима без наводњавања у „ условима сувог ратарења“,тако да је потребна примена свих агротехничких мера како би се утицај падавина свео на најмању могућу меру. Оно што би сваки пољопривредник пре и током процеса производње требао да има на умује следеће:

1. Ратарска производња се одвија под ведрим небом и климатске прилике утичу на примењену технологију производње. На висину падавина и температуре немамо утицаја нити их можемо са сигурношћу предвидети али њиховим редовним праћењем, нарочитократкорочне и средњорочне прогнозе можемо донекле предвидети временске прилике и планирати избор културе и сортимента, количине ђубрива и организацију посла. Данас постоје бројни сајтови на којима се може пратити прогноза времена а један од поузданих јесте сајт Републичког хидрометеоролошког завода Србије (РХМЗ): www.хидмет.гов.рс

2. Анализом података о падавинама у зимском периоду може се уочити да је велика вероватноћа да уколико има око 300 мм воденог талога у прериоду октобар-март, тада се може очекивати повољна година конкретно за производњу кукуруза и соје . У сваком случају уколико су резерве зимске влаге веће, за очекивати је повољнију годину, што има утицаја на примену азотних нубрива (више кише - већа количина азота), избор хибрида или сорте и густину сетве.

3. Избором култура може се донекле стабилизовати производња на газдинству. Заменом једног дела површина амортизовао би се утицај неповољних година на једну или другу културу.

4. Избор одговарајуће сорте или хибрида представља врло битан чинилац високе и стабилне производње. За свако агроеколошко подручје треба бирати оне сорте и хибриде који се одликују стабилним приносима и који су мање подложни осцилацијама под утицајем временских прилика. У ту сврху се сваке године изводе бројни сортни огледи да би се сагледало које сорте или хибриди су најпогоднији за сетву на одрененомагроеколошком подручју.

5. Анализа земљишта и адекватна примена ђубрива су врло битни јер ђубрива чине и до 30% улагања у производњу. Основном агрохемијском анализом добија се преглед плодности земљишта и на основу њега могуће је одабрати одговарајућу формулацију ђубрива као и одредити потребне количине.

Појачано ђубрење сиромашних земљишта доводи до већег повећања приноса него ђубрење плодних земљишта. Примену азотних нубрива никако неизостављати, јер азот је носилац приноса!

Целокупну количину фосфорних и калијумових ђубрива треба заоравати у јесен јер су ова два елемента слабо покретни па их треба унети у зону корена. У случају мање количине зимских падавина уреу треба унети пре затварања зимске бразде, како би се азот спустио дубље и подстакао развој корена у дубље слојеве којидуже задржавају влагу.

6. Квалитетно семе никад није скупо и куповином доброг и квалитетног семена се више штеди јер је зарада увек већа. Када се купује семе треба тражити копију велике декларације о квалитету семена (обавеза продавца семена да купцу да декларацију) и тек онда на основу података о квалитету (клијавост, фракција, здравствено стање) одлучити се за куповину семена.