Фото: Дејан Рафаиловић
Никита Миливојевић: „Ја овде силазим“
Тренуци радости забележени за вечност
„Са годинама схватите да остају тренуци радости које сте делили људима. Помало одустанете од идеје великих порука и посветите се малим стварима које вас испуњавају. Осећање да смо били срећни док смо стварали је драгоцено и оно остаје дуго у сећању“, истиче позоришни редитељ Никита Миливојевић
-У Шабац увек долазим као у свој град. Први сусрет са Шабачким позориштем био је баш у пролеће. Башта испред театра била је препуна људи, као и данас. Та слика ме вратила у период од пре 30 година, иако увек кажем да се не треба константно враћати стварима које су протекле. Ипак, не можете да се не сетите - рекао је редитељ Никита Миливојевић о првим импресијама о граду током представљања књиге „Ја овде силазим“ која сублимира његов досадашњи рад и живот. Једно од поглавља монографије „Шабачка авантура (фантастика апсурда)“ посвећено је шабачким представама.
-Дошао сам на позив тадашње управнице Позоришта Златице. До доласка у Шабац урадио сам можда две, три представе. Први заједнички подухват била је „Ћелава певачица“ која живи пуне три деценије. Све наредне представе пратиле су јаке емоције и сматрам да ми се у Шапцу посрећило. Верујем да увек треба да радите подједнако добро и посвећено, без обзира о ком позоришту је реч. Никада нисам правио разлику - додаје Миливојевић.
-Када сте млади, радите на представама имате идеју да носите велике поруке на сцену и преносите их публици. Са годинама схватите да остају тренуци радости које сте делили људима. Помало одустанете од идеје великих порука и посветите се малим стварима које вас испуњавају. Осећање да смо били срећни док смо стварали је драгоцено и оно остаје дуго у сећању- каже Миливојевић.
Познати редитељ истиче да између њега и Шабачког позоришта од првог сусрета постоји алхемија, те да је баш овдашњи театар увек био посебна станица. Књига „Ја овде силазим“ (не)обичног наслова указује на бројна Миливојевићева путовања, не само са географским одредницама, већ и оним које воде ка самоспознаји.
-Иако наслов упућује на одустајање и песимизам, умор, реченица „Ја овде силазим“ је анегдота у којој је главни актер мој син. Уколико бисмо дубље посматрали наслов је везан за животне станице. Неке од њих препознамо сами, неке препознају нас, не знате увек због чега силазите. Током путовања од града до града, као да нисам ни примећивао све оно што се дешавало током три деценије, те сам бескрајно захвалан Ољи која је све сабрала у једну фантастичну целину. Верујем да ни сам не бих могао на тај начин да то учиним - закључио је редитељ.
Ауторка дела, новинарка Оливера Милошевић наводи да је дугогодишња сарадња прерасла у пријатељство и препознавање. „Ја овде силазим“ плод озбиљног и посвећеног рада.
-У време када је Никита почео да режира у позоришту, започела је и моја каријера новинара који прати дешавања у театру. Када погледамо време које је иза нас испоставило се да сам одгледала све представе које је режирао, како у земљи, тако и иностранству. Била сам сведок његових изузетних успеха. Епидаурус у Грчкој, Глоб театар у Лондону и Делфи су митска места за позориште где је Никита радио представе, а ја сам имала ту привилегију да будем присутна - истакла је ауторка монографије Оливера Милошевић нагласивши да је посебност књиге што Миливојевић промишља о себи, свету, времену у ком ствара, те да доноси и филозофску ноту уз обиље података и фотографија.
-Никита је један од наших највећих редитеља који је радио и изван граница земље. Ова књига је сведочанство о једној великој, значајној каријери, али и о времену у ком је настала.
-Дошао сам на позив тадашње управнице Позоришта Златице. До доласка у Шабац урадио сам можда две, три представе. Први заједнички подухват била је „Ћелава певачица“ која живи пуне три деценије. Све наредне представе пратиле су јаке емоције и сматрам да ми се у Шапцу посрећило. Верујем да увек треба да радите подједнако добро и посвећено, без обзира о ком позоришту је реч. Никада нисам правио разлику - додаје Миливојевић.
Познати редитељ истиче да између њега и Шабачког позоришта од првог сусрета постоји алхемија, те да је баш овдашњи театар увек био посебна станица. Књига „Ја овде силазим“ (не)обичног наслова указује на бројна Миливојевићева путовања, не само са географским одредницама, већ и оним које воде ка самоспознаји.
-Иако наслов упућује на одустајање и песимизам, умор, реченица „Ја овде силазим“ је анегдота у којој је главни актер мој син. Уколико бисмо дубље посматрали наслов је везан за животне станице. Неке од њих препознамо сами, неке препознају нас, не знате увек због чега силазите. Током путовања од града до града, као да нисам ни примећивао све оно што се дешавало током три деценије, те сам бескрајно захвалан Ољи која је све сабрала у једну фантастичну целину. Верујем да ни сам не бих могао на тај начин да то учиним - закључио је редитељ.
Ауторка дела, новинарка Оливера Милошевић наводи да је дугогодишња сарадња прерасла у пријатељство и препознавање. „Ја овде силазим“ плод озбиљног и посвећеног рада.
-У време када је Никита почео да режира у позоришту, започела је и моја каријера новинара који прати дешавања у театру. Када погледамо време које је иза нас испоставило се да сам одгледала све представе које је режирао, како у земљи, тако и иностранству. Била сам сведок његових изузетних успеха. Епидаурус у Грчкој, Глоб театар у Лондону и Делфи су митска места за позориште где је Никита радио представе, а ја сам имала ту привилегију да будем присутна - истакла је ауторка монографије Оливера Милошевић нагласивши да је посебност књиге што Миливојевић промишља о себи, свету, времену у ком ствара, те да доноси и филозофску ноту уз обиље података и фотографија.
-Никита је један од наших највећих редитеља који је радио и изван граница земље. Ова књига је сведочанство о једној великој, значајној каријери, али и о времену у ком је настала.
М. Ж.
Најновији број
18. април 2024.
