Ускрс

Ускрс се увек славио у другој половини априла изазивајући у нама неизмерну радост и cpeћy. Чак су и старији били мање љути и све чешће су нас миловали по глави, а ми смо се трудили да несташлука буде што мање. Осећало се празничко расположење.

Највише сам волео да гледам шарање ускршњих јаја. Уз пламен свеће, мајка је наносила восак на јаја, која смо ми одабрали, и дељење је већ тада започињало. Перо није било добро учвршћено, па исцртани цветићи нису били баш најправилнији. Изборио сам се да јаје са предивним ђурђевком припадне мени. У жару деобе разбили смо два јајета и били одстрањени од стола, али после силних молби дозвољено нам је да се приближимо.

На Велики петак доручковали смо сардину, што и није било тако лоше, а у подне је сервиран пасуљ без укуса, због чега смо бурно реаговали. Најтеже нам је било да посматрамо котарицу пуну јаја, где су на врху била најлепше ишарана, испод којих су се налазила само офарбана, а негде у средини два мала морчија јајета. Чинило ми се да сам их могао појести најмање пет, али до Ускрса ни једно јаје није смело бити разбијено.

Пробудили смо се са првим петловима и, поред претњи да не устајемо тако рано, скочили смо из кревета и јурнули према јајима. Дуго смо пробали њихову јачину на зубима, који су због тога добијали црвенкасту боју. Био сам повређен јер ми је брат разбио прво, па друго, па треће, а сузе су саме навирале на очи. Црвен у лицу хтео сам да идем до краја, што мајка није дозволила. Брат је нашао прави тучак. Узео сам у руку јаје са нацртаним ђурђевком, а шапатом сам прижељкивао победу. Ја сам био на реду да ударам и то сам чинио полако, појачавајући замах. Братовљево јаје није издржало и за мене је соба постала мала. Истрчао сам напоље са јајетом у руци и трчао све док ми срце под врат није дошло и, уморан, а бескрајно срећан вратио сам се у кућу. Доручковали смо на брзину јер се на улици чула дечја граја.

Сва деца су била свечано обучена и у десној руци држала јаје, дубоко уверена да је њихово најјаче. Моје су одмах разбили на непоштен начин, ударајући га са стране, али нисам дуго туговао, јер ме повукла жеља за даљим надметањем. Улазио сам у kyћy и узимао читава јаја, тако да су до подне сва била разбијена, што је мајку веома разљутило.

Тог дана појео сам их десет, а на крају сам могао појести само беланце, док сам жуманце кришом бацао. Увече сам oceћao муку, али сам заспао задовољан јер сам први пут брата победио.