Планинари из Богатића и Шапца - Ђердапска клисура
Тамо где је Дунав најлепши
Планинари из Богатића и Шапца, викенд који је за нама, провели су на планини Мироч и уживали у лепоти и дражи Ђердапске клисуре, са предивних видиковаца на планини Мироч, где Дунав својом бојом, светлошћу и одсјајем хипнотише, а заласци сунца дају целом окружењу нестваран изглед.
На десној обали Дунава од Голубачке тврђаве до Античког утврђења Диана, налазе се клисуре, кањони, речне долине и преко 1.000 пећина несвакидашње лепоте које задивљују сваког планинара намерника. У њој је Дунав најужи и најдубљи, позната је и као “Железна врата” због своје моћи и ћудљивости. Усецање Дунава у планински масив Карпата, оставило је за собом стрме и местимично вертикалне стране планине, које се издижу изнад речног нивоа и до 800 метара.
Ђердапска клисура је најлепши део националног парка “Ђердап” који заузима 64.000 ха и пружа се уз десну обалу Дунава. Дунав у целом свом току, највећу дубину досеже управо овде и она износи 96 м, што је уједно и највећа речна дубина у Европи и једна од највећих речних дубина у свету. Такође, на целом свом току у Ђердапској клисури Дунав је најужи, у делу Казан само 160 м.
И управо одатле, са Ђердапске магистрале, на месту званом Пецка бара, на 89 м надморске висине група планинара из Богатића и Шапца, кренула је пут врха Велики Штрбац 768м. Стаза која је просечног нагиба 20%, у дужине од 7,6км у једном правцу, група планианра је препешачила за непуних три сата.
Пролазећи кроз научно најинтересатнији и туристички најактрактивнији део НП Ђердап, који сједињује велики број природних реткости и вредности. Након сто су успон завршили на видиковцу Велики Штрбац на 768м, највишем врху планине Мироч, отворио се нестваран призор , лепоте и чари Дунава, парче раја које обједињује надмоћну лепоту природе и трагове историје. Највећа клисура у Европи изнедрила је најлепше лице Дунава и оивичила његову лепоту планинама са српске и румунске стране.
Након повратка на почетак стазе, наставили смо дружење весело часкање и уживање у рибљим специјалитетима, вину и увек занимљивој причи, већ традиционално, код наше и ваше Жикице у Новом Сипову, тик уз Дунав. У повратку на кратко је овај викенд употпуњен и новим сазнањима о Лепенском Виру, ергели Карађорђево и манастиру-цркви Сестрољин код Пожаревца.
До нових врхова и следеће дестинације Гвоздачке стене. Ведро.
На десној обали Дунава од Голубачке тврђаве до Античког утврђења Диана, налазе се клисуре, кањони, речне долине и преко 1.000 пећина несвакидашње лепоте које задивљују сваког планинара намерника. У њој је Дунав најужи и најдубљи, позната је и као “Железна врата” због своје моћи и ћудљивости. Усецање Дунава у планински масив Карпата, оставило је за собом стрме и местимично вертикалне стране планине, које се издижу изнад речног нивоа и до 800 метара.
Ђердапска клисура је најлепши део националног парка “Ђердап” који заузима 64.000 ха и пружа се уз десну обалу Дунава. Дунав у целом свом току, највећу дубину досеже управо овде и она износи 96 м, што је уједно и највећа речна дубина у Европи и једна од највећих речних дубина у свету. Такође, на целом свом току у Ђердапској клисури Дунав је најужи, у делу Казан само 160 м.
И управо одатле, са Ђердапске магистрале, на месту званом Пецка бара, на 89 м надморске висине група планинара из Богатића и Шапца, кренула је пут врха Велики Штрбац 768м. Стаза која је просечног нагиба 20%, у дужине од 7,6км у једном правцу, група планианра је препешачила за непуних три сата.
Пролазећи кроз научно најинтересатнији и туристички најактрактивнији део НП Ђердап, који сједињује велики број природних реткости и вредности. Након сто су успон завршили на видиковцу Велики Штрбац на 768м, највишем врху планине Мироч, отворио се нестваран призор , лепоте и чари Дунава, парче раја које обједињује надмоћну лепоту природе и трагове историје. Највећа клисура у Европи изнедрила је најлепше лице Дунава и оивичила његову лепоту планинама са српске и румунске стране.
Након повратка на почетак стазе, наставили смо дружење весело часкање и уживање у рибљим специјалитетима, вину и увек занимљивој причи, већ традиционално, код наше и ваше Жикице у Новом Сипову, тик уз Дунав. У повратку на кратко је овај викенд употпуњен и новим сазнањима о Лепенском Виру, ергели Карађорђево и манастиру-цркви Сестрољин код Пожаревца.
До нових врхова и следеће дестинације Гвоздачке стене. Ведро.
Хаџи Војислав Живановић
Најновији број
18. април 2024.
