ШАБАЧКЕ ПРИЧЕ - БРАНКО ШАШИЋ
ОВЕКОВЕЧИО ЗНАМЕНИТЕ ШАПЧАНЕ
О Шапцу и Шапчанима, његовим улицама и институцијама прошлости и садашњости, кафанама и боемима, корзоу и игранкама, Дудари и Сави, фудбалу и рукомету... причају људи који су део своје душе уградили у мозаик калдрме ове вароши (31)
Бранко Шашић је рођен 1948. године у Кирину код Вргинмоста на Кордуну, од оца Николе, трговца и мајке Даринке, домаћице. Од своје шесте године, односно од 1954. године, живи у Шапцу, ту је завршио и основну школу као и Гимназију “Вера Благојевић“ а дипломирао је на Филозофском факултету у Београду у групи за археологију. Овај дипломирани археолог спада у гупу оних Шапчана који су својим ангажовањем на разноврсне начине доприносили унапређењу културног стваралаштва па и развоју спорта у овом крају. Кроз многобројне послове које је током радног века обављао, градио је и углед истакнутог културног, спортског и јавног радника у Шапцу. Од 1995. године је самостални стручни сарадник за културу и спорт у Одељењу за друштвене делатности Градске управе и у очекивању пензионерских дана понекад се сети пређеног пута почев од првог посла архивисте у Научно истраживачком одељењу Међуопштинског историјског архива.
- Данас када размишљам о томе, чини ми се да ми је ипак најсрећнији период био у Шабачком архиву. Сви смо били млади, уз то и велики ентузијасти, радило се без питања за време или хонораре, издавали смо културно историјски часопис који је био на завидном реномеу и надам се да га од 1982. до 1989. године, када сам био главни уредник, нисам уназадио - сећа се Бранко Шашић, периода проведеног у тој културној установи од 1976. па све до 1989. године, где је неколико гоидина био и директор.
Потом је радио као секретар у Међуопштинској конференцији Социјалистичког савеза подринско колубарског региона, па у Дому културе у Шапцу а од 1992. до 1995. био је у Министарству културе самостални стручни сарадник за културу и кинематографију са посебним овлашћењима на подручју четрнаест општина Мачванског и Колубарског региона. Поводом великог јубилеја српске просвете 1987. године предводио је групу Архива која је поставила изложбу “150 година Шабачке гимназије“ која је осликавала прошлост али и украшавала простор те школе више од деценију и по.
- Данас када размишљам о томе, чини ми се да ми је ипак најсрећнији период био у Шабачком архиву. Сви смо били млади, уз то и велики ентузијасти, радило се без питања за време или хонораре, издавали смо културно историјски часопис који је био на завидном реномеу и надам се да га од 1982. до 1989. године, када сам био главни уредник, нисам уназадио - сећа се Бранко Шашић, периода проведеног у тој културној установи од 1976. па све до 1989. године, где је неколико гоидина био и директор.
Потом је радио као секретар у Међуопштинској конференцији Социјалистичког савеза подринско колубарског региона, па у Дому културе у Шапцу а од 1992. до 1995. био је у Министарству културе самостални стручни сарадник за културу и кинематографију са посебним овлашћењима на подручју четрнаест општина Мачванског и Колубарског региона. Поводом великог јубилеја српске просвете 1987. године предводио је групу Архива која је поставила изложбу “150 година Шабачке гимназије“ која је осликавала прошлост али и украшавала простор те школе више од деценију и по.
Најновији број
18. април 2024.
