фото: Славица макевић На фотографији Александар Гојовић
ТАМНА СТРАНА МИТСКИХ ПТИЦА
Лабуд и кајакаши
Протеклих пар година, Савом „патролира“ необичан лабуд који има пик на кајаке и моторне чамце. Они који су имали „близак сусрет“ са њим кажу да уме да буде веома агресиван. Кајакаш Марко Петровић имао је непријатно искуство.
- Залетао се већ десетак пута на мене. Зачуо би се лепет крила, али би се зауставио пре него што дође до мене, међутим, последњи пут ме је погодио свом снагом у леђа. Срећа је да сам га видео па сам био спреман да дочекам ударац. Баш ме је добро ударио, одбио се од мене и пао у воду, каже Марко и додаје да треба бити у приправности.
Љубиша Којић, професор фискултуре, такође кајакаш, каже да је овај лабуд увек напада отпозади.
- Видео сам када је Марка напао са леђа, како га је ударио у раме, одбио се и налетео на весло. Нисам видео када се устремио на мене, такође са леђа, али ме је промашио, чуо сам како је ударио у чамац. Није то било само тада, више пута се устремљивао на мене у току прошле и ове године. Лукав је, каже Којић.
Познато је да лабудови могу постати агресивни ако се неко нађе у близини гнезда и повредити га кљуном, или крилима. И то у периоду од априла до јуна, када је сезона парења. Међутим, изгледа да овај лабуд не бира време. Напада и зими, што представља озбиљан ризик за оне који су у чамцу. Ако би се неко нашао у хладној реци, требало би му 15 до 20 минута да доплива до обале (уколико је на средини Саве) и могао би да се смрзне, упозоравају кајакаши. Једном пецарошу се баш то догодило, али је добро прошао зато што је био близу обале.
- Једном приликом сам изашао са кајаком на Мишарску аду, а он је кренуо према мени. Кад сам стао у плићак и исправио се, онда је укочио, јер напада само када не можеш да се браниш и кад си неспреман. Био сам спреман да га ударим веслом да се опамети, а могуће је да му се већ догодило тако нешто. Чуо сам да је једно време вукао варалицу на себи, не знам да ли је неко намерно бацио на њега, или је сам закачио па се повредио. Можда има трауме због тога.
Наши саговорници кажу да га виђају понекад са лабудицом, али је углавном сам, ретко у јату.
- Остали су мирољубиви, само он прави проблеме. Није нападао купаче, избегава места где има људи. Интересантно му је када неко прође кајаком, или моторним чамцем.
Можда је тешко поверовати да елегантне птице, чији вратови у заносу формирају симбол љубави, могу бити агресивне, али треба бити опрезан са овим лабудом.
Кажу да је најпре био на шабачкој страни, потом на кленачкој, а тренутно је на потезу од Старог до Новог моста, чија је градња у току. Мада, са њим се никад не зна.
Наши саговорници су мишљења да би овог лабуда требало изместити. „Можда у Золошки врт Пољопривредне школе“, предлаже Марко, „или у Обедску бару“, додаје Љубиша, „под условом да се не врати код нас“.
- Залетао се већ десетак пута на мене. Зачуо би се лепет крила, али би се зауставио пре него што дође до мене, међутим, последњи пут ме је погодио свом снагом у леђа. Срећа је да сам га видео па сам био спреман да дочекам ударац. Баш ме је добро ударио, одбио се од мене и пао у воду, каже Марко и додаје да треба бити у приправности.
Љубиша Којић, професор фискултуре, такође кајакаш, каже да је овај лабуд увек напада отпозади.
- Видео сам када је Марка напао са леђа, како га је ударио у раме, одбио се и налетео на весло. Нисам видео када се устремио на мене, такође са леђа, али ме је промашио, чуо сам како је ударио у чамац. Није то било само тада, више пута се устремљивао на мене у току прошле и ове године. Лукав је, каже Којић.
Познато је да лабудови могу постати агресивни ако се неко нађе у близини гнезда и повредити га кљуном, или крилима. И то у периоду од априла до јуна, када је сезона парења. Међутим, изгледа да овај лабуд не бира време. Напада и зими, што представља озбиљан ризик за оне који су у чамцу. Ако би се неко нашао у хладној реци, требало би му 15 до 20 минута да доплива до обале (уколико је на средини Саве) и могао би да се смрзне, упозоравају кајакаши. Једном пецарошу се баш то догодило, али је добро прошао зато што је био близу обале.
- Једном приликом сам изашао са кајаком на Мишарску аду, а он је кренуо према мени. Кад сам стао у плићак и исправио се, онда је укочио, јер напада само када не можеш да се браниш и кад си неспреман. Био сам спреман да га ударим веслом да се опамети, а могуће је да му се већ догодило тако нешто. Чуо сам да је једно време вукао варалицу на себи, не знам да ли је неко намерно бацио на њега, или је сам закачио па се повредио. Можда има трауме због тога.
Наши саговорници кажу да га виђају понекад са лабудицом, али је углавном сам, ретко у јату.
- Остали су мирољубиви, само он прави проблеме. Није нападао купаче, избегава места где има људи. Интересантно му је када неко прође кајаком, или моторним чамцем.
Можда је тешко поверовати да елегантне птице, чији вратови у заносу формирају симбол љубави, могу бити агресивне, али треба бити опрезан са овим лабудом.
Кажу да је најпре био на шабачкој страни, потом на кленачкој, а тренутно је на потезу од Старог до Новог моста, чија је градња у току. Мада, са њим се никад не зна.
Наши саговорници су мишљења да би овог лабуда требало изместити. „Можда у Золошки врт Пољопривредне школе“, предлаже Марко, „или у Обедску бару“, додаје Љубиша, „под условом да се не врати код нас“.
М.Ф.
Најновији број
18. април 2024.
