Душанка Ковачевић, саветник за образовање, културу, физичку културу и Јавно информисање у СБ1
РОДНА РАВНОПРАВНОСТ У ОПШТИНИ БОГАТИЋ
Нема родног јаза
Без обзира што је Закон о родној равноправности ступио на снагу недавно (1. јун 2021. године) извештај који су усвојили одборници Скупштине општине Богатић на прошлој седници говори да су му се у овој локалној самоуправи благовремено припремили
Анализа је урађена у року од шест месеци после доношења Закона о родној равноправности, али статистички подаци до којих се дошло у општини Богатић говоре да нема родног јаза. Извештај на ову тему образложила је Душанка Ковачевић, саветник за образовање, културу, физичку културу и јавно информисање у овој општини.
Покушавајући најпре да дефинише тему, она је истакла да родна равноправност подразумева једнака права, одговорности и могућности, равномерно учешће и уравнотежену заступљеност жена и мушкараца у свим областима друштвеног живота... Ту су још садржане једнаке могућности за остваривање права и слобода, коришћење личних знања и способности за лични развој и развој друштва...
Статистички подаци за ову општину у прошлој години говоре да су од 31 одборничког места у актуелном сазиву општине 20 мушкарци или у просеку 64,52 одсто. У истом сазиву налази се 11 жена, што чини 35,48 одсто. Постоје три одборничке групе и у њима су шефови 100 одсто мушкарци.
У радним телима ове локалне самоуправе од седам челника, пет су мушкарци или 71,43 одсто, а две жене или 28,57 одсто.
На челу Општинске управе, према овом извештају налази се мушкарац, а међу запосленим, којих има укупно 70, са 37 или 52,86 су заступљене жене, а мушкарци, њих 33 са 47,14 одсто.
У општини има укупно седам изабраних и постављених лица, од тога жене су у осетној мањини, само две, а пет мушкарци.
-Овде се може рећи да постоји својеврстан јаз, али он је резултат политичких прилика, док с друге стране јаз међу запосленима не постоји. За ову тврдњу износи и друге податке у погледу начина запошљавања, систематизације послова, примања плата и осталог, додаје Душанка Ковачевић, која је за послове родне равноправности у овој општини задужена 2018. године.
Анализирајући извештај она још констатује: „Имајући у виду да је природа послова у Општини родно неутрална анализа је показала да родна перспектива није интегрисана у њихове садржаје, да су акти Општине родно неутрални и у већини случајева родно неосетљиви. Готово нигде није заступљен родно осетљив језик, већ се термини и изрази користе скоро искључиво у мушком роду.“
Општина Богатић је потписник Повеље о родној равноправности, што подразумева и обавезу спровођења одредаба исте. Повеља је истина више чин добре воље у складу са већ помињаним Законом. Али нема сумње да се ова локална самоуправа, потписивањем Повеље обавезала да између осталог подржава принципе родне равноправности и да их следи, као и да се повезује са свим релевантним институцијама добре праксе којима је стало до спровођења родне равноправности.
Покушавајући најпре да дефинише тему, она је истакла да родна равноправност подразумева једнака права, одговорности и могућности, равномерно учешће и уравнотежену заступљеност жена и мушкараца у свим областима друштвеног живота... Ту су још садржане једнаке могућности за остваривање права и слобода, коришћење личних знања и способности за лични развој и развој друштва...
На челу Општинске управе, према овом извештају налази се мушкарац, а међу запосленим, којих има укупно 70, са 37 или 52,86 су заступљене жене, а мушкарци, њих 33 са 47,14 одсто
Статистички подаци за ову општину у прошлој години говоре да су од 31 одборничког места у актуелном сазиву општине 20 мушкарци или у просеку 64,52 одсто. У истом сазиву налази се 11 жена, што чини 35,48 одсто. Постоје три одборничке групе и у њима су шефови 100 одсто мушкарци.
У радним телима ове локалне самоуправе од седам челника, пет су мушкарци или 71,43 одсто, а две жене или 28,57 одсто.
На челу Општинске управе, према овом извештају налази се мушкарац, а међу запосленим, којих има укупно 70, са 37 или 52,86 су заступљене жене, а мушкарци, њих 33 са 47,14 одсто.
У општини има укупно седам изабраних и постављених лица, од тога жене су у осетној мањини, само две, а пет мушкарци.
-Овде се може рећи да постоји својеврстан јаз, али он је резултат политичких прилика, док с друге стране јаз међу запосленима не постоји. За ову тврдњу износи и друге податке у погледу начина запошљавања, систематизације послова, примања плата и осталог, додаје Душанка Ковачевић, која је за послове родне равноправности у овој општини задужена 2018. године.
Статистички подаци за ову општину у прошлој години говоре да су од 31 одборничког места у актуелном сазиву општине 20 мушкарци или у просеку 64,52 одсто. У истом сазиву налази се 11 жена, што чини 35,48 одсто
Анализирајући извештај она још констатује: „Имајући у виду да је природа послова у Општини родно неутрална анализа је показала да родна перспектива није интегрисана у њихове садржаје, да су акти Општине родно неутрални и у већини случајева родно неосетљиви. Готово нигде није заступљен родно осетљив језик, већ се термини и изрази користе скоро искључиво у мушком роду.“
Општина Богатић је потписник Повеље о родној равноправности, што подразумева и обавезу спровођења одредаба исте. Повеља је истина више чин добре воље у складу са већ помињаним Законом. Али нема сумње да се ова локална самоуправа, потписивањем Повеље обавезала да између осталог подржава принципе родне равноправности и да их следи, као и да се повезује са свим релевантним институцијама добре праксе којима је стало до спровођења родне равноправности.
Љ.Ђ.
Најновији број
13. март 2025.
