Имао је, поред храбрости и упорности (знање је стицао континуирано), срећу да буде у првој групи техничара који су завршили курс из фрез технике за коју и данас каже да је најбоља веза између мобилног и фиксног протетског решења. После три месеца, вратио се у свој Шабац по дугогодишњу девојку, Босу, љубав из средње школе. Венчали су и „запалили у Немачку“
Прича о успеху породице Костић почиње далeке седамдесет шесте, када је Миодраг Костић Коле, по очевом савету, спаковао кофере и отишао у Немачку. Имао је 21 годину и здраву амбицију. Захваљујући познанству са др Ратомиром Ратомировићем Џимијем, запослио се као зубни теничар у једној од најбољих стоматолошких техника. Сећа се да су у том делу тадашње западне Немачке радили наши познати Шапчани - др Брана Кнежевић Кенез, др Милан Јованчевић Мидин, др Раша Петровић... Имао је, поред храбрости и упорности (знање је стицао континуирано), срећу да буде у првој групи техничара који су завршили курс из фрез технике за коју и данас каже да је најбоља веза између мобилног и фиксног протетског решења. После три месеца, вратио се у свој Шабац по дугогодишњу девојку, Босу, љубав из средње школе. Венчали су и „запалили у Немачку“.
- Боса је почела да ради чим је дошла. Брзо је савладала занат и постала прави уметник у свом послу. Радила је комплетан порцелан, а ја фрез технику. Фирми у којој смо били запослени било је важно да радимо квалитетно и слали су нас на додатне едукације.
После неколико година, одважили су се да оснују сопствену фирму, свесни да су испекли занат и да могу да се упусте у конкурентске воде. Знали су да знају. Радили су „од јутра до сутра“, заборавили на „поподневну дремку“ и куповали најновије моделе аутобомила BMW као што су се код нас куповале ципеле. Сад се ни ципеле тако не купују.
„Данас савремене технологије чуда чине. На пример, отисак се узима интраоралним скенером, који нам пошаљу путем фајла из Америке, ми урадимо зубе по том моделу и вратимо назад у Америку. Без пробе, прецизно. Све мање је потребно зубних техничара мануелаца, а све више они који познају и примењују савремене технологије у нашој бранши.“
- Били смо у врху зубне тенике у Немачкој. Књиге нам је водио саветник за порез који је тада имао 40 запослених радника и 40 комјутера, а био је посланик у влади Немачке. Сећам се да нам је, када смо одлучили да се вратимо за Шабац, рекао: „Смем ли да Вас нешто питам, а да се не наљутите?“ Наравно, кажем. „Да Ви нисте полудели? Знате ли да ће бити рата?“ Они су већ тада знали шта нам се спрема. „Утолико пре ћу да идем“, одговорио сам. Тако смо и урадили, спаковали смо се и вратили.
Боса нам је поверила да је велика носталгија за родним крајем и породицом била један од разлога повратка. Нису погрешили. Вредни, са немачком дисциплином и љубављу према родном Шапцу, отворили су једну од првих приватних зубних техника у бившој Југославији.
У међувремену, отишли су у Америку да Миша посети и први пут види свог деду који је пре рата радио у Министарству спољних послова Југославије, а потом емигрирао „преко баре“, где је живео до краја живота. И тамо су Костићима нудили посао, али су глатко одбили понуду.
- Немачка је тада била број 1 када је у питању зубна теника. Шта да Вам кажем, добијали смо плату од 10.000 долара, кућу на располагање и аутомобил на коришћење, а ми смо више зарађивали у Немачкој. У међувремену су, 85-те, отворили чувени кафић „Апис“ у Шапцу, који је добио име по Драгутину Димитријевићу Апису, рођаку и узору. Кафић је водио Мишин млађи брат, Мићко, омиљени градски момак који је возио добре моторе. А мотори су у крви овој породици. Њихов отац Драгутин, чувени боксер, први је „повукао ногу“ двоточкашима. Ту љубав пренео је на синове. Миша и данас вози моторе и „иде свуда где је лудница“, ангажован је на еколошким протестима, иако није званично члан ниједног покрета: “Не верујем више никоме.”
- Мићка смо као малог стављали на Jawu 350, није могао ногама да дохвати земљу, па смо га држали док не крене. Када сам долазио мотором из Немачке, чекао ме је по три сата на мосту да види којим ћу мотором доћи. Његова љубав према мотоциклима расла је уз Перу Руса, Владу Прћу, Бору Главоњу, покојног Бобу...
Из Немачке су се вратили богатији за две ћерке, старију Дамјанку и млађу, Александру.
Боса са ћеркама Дамјанком и Александром, Фото: Приватна архива
- Дошли смо 89 године, Првог априла смо се спаковали у седмојулски камион и вратили се кући. Већ смо 1. маја отворили ДЕНТАЛ ЛАБ КОДЕНТ, а Стоматолошку ординацију КОДЕНТ две године касније. Предиван прстор у улици Стојана Новаковића, једну од најлепших шабачких салонских кућа, купили су неколико година касније, посао проширили и од КОДЕНТ-а направили савремену стоматолошку клинику.
Такође, отворили су МИКОДЕНТАЛ, предузеће које је заступник највећих светских брендова и најмодерније опреме за стоматологију, коју води старија ћерка Дамјанка, професор немачког језика и књижевности. Фирма има представништво у Хрватској, Босни и Црној Гори.
- Дамјанка то беспрекорно ради. Оранизује курсеве, држи предавања на која долазе најпознатија имена из области стоматологије. Најновији производ је плуриал, познати бренд за негу женске лепоте и продужења младости. Реч је о одржавању свежине лица мезококтелима и хијалуронским филерима. Користи се за негу коже, косе, контурисање лица, повећање усана, јагодица... каже лепша половина брачног пара Костић, коју је судбина вратила у улицу њених предака Милановића. У тој улици, Стојана Новаковића, у кући преко пута, њен отац и деда водили су Шабачки гласник 45 година.
Новинарством нико није пожелео да се бави, али су зато потомци наставили утабани пут Костића.
- Сва наша деца су у овом послу, чак и Александра, која је завршила Академију уметности, одсек сликарство. Александра и Душан имају своју зубну тенику у Калифорнији. Ми пословно сарађујемо са њима.
Фото:Наследници: унуци Василије и Михајло и унука Анђелина, Приватна архива
Унуци, Василије (16) и Михајло (11), планирају да студирају стоматологију. Обојица, као и Анђелина (6) имају своје моторе.
Животни мото Костића је једноставан – Ради најбоље што знаш и не заборави да је најважнија савесност.
Боса са ћеркама Дамјанком и Александром, Фото: Приватна архива
Фото:Наследници: 
