РЕЧ СТРУЧЊАКА
Поправка збијених земљишта и добијање сигурних приноса
Земљиште са повољним ваздушним режимом садржи 15-25 % пора аерације, те се таква земљишта називају земљишта са повољним ваздушним режимом. Са друге стране земљишта са неповољним ваздушним режимом спадају земљишта која су у мањем проценту садржаја пора од наведеног. Такође у квалификацију са најлошијим земљиштима које имају занемарљив проценат присутности земљишних пора улазе земљишта на којима су присутна водена огледала током целе године или добрим делом у току године.
Зашто постављамо ово питање?
У овом периоду када на њивама гледамо потенцијал приноса стрних жита, у великој мери је рефлексија проласка пшенице кроз зимски период доносно када су велике могућности да током кишних периода сама пшеница се налази у води, те овакав предуслов доводи до трајног уништења биљака на засејаним површинама. Не ретко је да у овом периоду видимо на парцелама оазе на које су неродне у односу на окружење, шта више можемо да констатујемо да је то појава која је све учесталија нарочито после историјских поплава које су се десиле у пролеће 2014 године.
Дакле, поправка ваздушног режима земљишта се своди углавном на побољшање стања његове порозности и режима влажења која да би парцеле довеле до оптималног процентуалног садржаја пора у земљишту морамо обратити пажњу и лечити овакве парцеле како не би дошло до поражавајућих ниских приноса због не бриге пољопривредног произвођача.
Од агротехничких мера на водини и ваздушни режим земљишта повољно се одражава, пре свега, правилна и благовремена основна обрада земљишта, при влажности која одговара стању њихове физичке зрелости на обраду, затим продубљивање ораничног слоја и растресање на што већу дубину збијеног и слабо порозно, те стога слабо пропусног за воду и ваздух подораничног хоризонта као и повремно растресање што дубинског којег зовемо подривање односно површинског дела ораничног хоризонта, разбијањем поокорице.
Наглашавам да на ваздушни режим наводњавањих парцела које се наводњавају морају имати правилне норме залива, при коме норма заливања не сме бити већа од пољског водно капацитета слоја земљишта на парцелама које наводњавамо засејану биљну културу.
Зашто постављамо ово питање?
У овом периоду када на њивама гледамо потенцијал приноса стрних жита, у великој мери је рефлексија проласка пшенице кроз зимски период доносно када су велике могућности да током кишних периода сама пшеница се налази у води, те овакав предуслов доводи до трајног уништења биљака на засејаним површинама. Не ретко је да у овом периоду видимо на парцелама оазе на које су неродне у односу на окружење, шта више можемо да констатујемо да је то појава која је све учесталија нарочито после историјских поплава које су се десиле у пролеће 2014 године.
Дакле, поправка ваздушног режима земљишта се своди углавном на побољшање стања његове порозности и режима влажења која да би парцеле довеле до оптималног процентуалног садржаја пора у земљишту морамо обратити пажњу и лечити овакве парцеле како не би дошло до поражавајућих ниских приноса због не бриге пољопривредног произвођача.
Од агротехничких мера на водини и ваздушни режим земљишта повољно се одражава, пре свега, правилна и благовремена основна обрада земљишта, при влажности која одговара стању њихове физичке зрелости на обраду, затим продубљивање ораничног слоја и растресање на што већу дубину збијеног и слабо порозно, те стога слабо пропусног за воду и ваздух подораничног хоризонта као и повремно растресање што дубинског којег зовемо подривање односно површинског дела ораничног хоризонта, разбијањем поокорице.
Наглашавам да на ваздушни режим наводњавањих парцела које се наводњавају морају имати правилне норме залива, при коме норма заливања не сме бити већа од пољског водно капацитета слоја земљишта на парцелама које наводњавамо засејану биљну културу.
Дипл.инг Дарко Симић
Најновији број
18. април 2024.
