БЕБА ПИТОН И РИБА МЕСОЖДЕР

У кући породице Хи-Ен живе три генерације. Баве се пољопривредом, имају три чамца и мотоцикл. Три снахе од три сина, вешто и брзо постављају сто. Ми обилазимо уредно и лепо намештене собе са једноставним намештајем. Излазимо напоље; позади је башта са поврћем, а иза ње стабла са узрелим поморанџама и руменим плодовима манго воћа. Близу куће, на грани фикуса, окачени су кавези са птицама разних боја. Међу њима препознајем врану!
“Зар је и она драгоцена?“, питам.
“Јесте, у нашој земљи такве нема“, одговара домаћин. “Рођак који ради на броду донео ју је из далеког света који се зове Европа.“
Завирисмо у дрвени сандук покривен мрежицом, на дну лежи склупчан велики питон. Повукосмо се.
„Ах, то је Лу! Деца су га донела овамо кад је био мала беба од три метра. Наденули су му име и играли се са њим свакодневно“, објашњава једна од снаха и наставља.
„Сада Лу има тринаест метара, угојио се; само спава, једе, и раст哦“