Инфо

19. мај 2022.19. мај 2022.
Дамир Окановић, директор комитета за безбедност саобраћаја, Фото: "Глас Подриња"

Дамир Окановић, директор комитета за безбедност саобраћаја, Фото: "Глас Подриња"

ДАМИР ОКАНОВИЋ, ДИРЕКТОР КОМИТЕТА ЗА БЕЗБЕДНОСТ САОБРАЋАЈА

Закон није чаробни штапић

Закон мора да доведе до успостављања система, да омогући делотворно саобраћајно образовање, делотворну репресију, али и одржавање путева и да све то буде увезано. Само на тај начин се долази до жељених резултата. Сваком изреченом казном се упућује порука јавности и она може да гласи “немојте то да радите”, а може и да гласи “радите то, нећете имати великих последица и проблема”. Најважније је да људе васпитамо тако да поштују једни друге, затим да их образујемо које су то опасности од одређеног понашања, а потом да их образујемо о саобраћајним правилима и тек на крају да их обучимо како да управљају возилом
Након неколико година, на територији Шапца је дете изгубило живот у саобраћајној незгоди. Од Нове године било је неколико незгода у којима је погинуло више лица, а такве вести из целе Србије стижу свакодневно.

Да ли је проблем у недовољно ефикасном Закону или његовој примени и зашто много више пажње треба посветити превенцији, односно саобраћајном образовању и васпитању, разговарали смо са Дамиром Окановићем, директором Комитета за безбедност саобраћаја Србије.

Да ли актуелни Закон о безбедности саобраћаја није довољно добар или је проблем у његовој примени? Може ли се очекивати да ће се он ускоро мењати?
-Закон мора да се мења, али Закон није чаробни штапић и ништа се неће променити његовом изменом. Закон мора да доведе до успостављања система, да омогући делотворно саобраћајно образовање, делотворну репресију, али и одржавање путева и да све то буде увезано. Само на тај начин се долази до жељених резултата. Закон је алат. Треба да се мења на највише две године, јер саобраћај је жива материја, али се и виде неки недостаци који нису могли да се предвиде у тренутку израде. Нови Закон ће доприносити побољшању система безбедности саобраћаја, што ће резултирати смањењем броја страдалих.

Имамо пример познатог певача који вози без дозволе, под дејством наркотика и алкохола и добија новчану казну. Чињеница је да сви на локалном нивоу познајемо некога ко се слично понаша. На који начин се оваквим људима може стати на пут?
-Да су сви ти људи у вртићу, основној, средњој школи, имали саобраћајно образовање и васпитање, али не у актуелном облику, можда би се другачије понашали. Врло је примитивно друштвени статус и важност у друштву доказивати јавном демонстрацијом тога да се Закон на њих не односи. То је када неко паркира на пешачком прелазу, или баш испред баште кафића и омета пролаз другима, јер хоће да покаже да правила за њега не важе. Поред тога што је примитивно, то је и опасно. Код нас мора да се формира култура да се треба понашати безбедно због себе. Најбољи пример су родитељи који своју децу превозе на јако опасан начин. Неоспорно је да родитељи воле своје дете, али га возе тако да оно стоји између седишта и уколико дође до судара то дете ће настрадати. То показује да нешто није у реду са нашом свешћу. Најважније у систему је да подижемо ниво свести и културе, а онда ће се драстично смањити број људи који се лоше понашају и показују своју моћ тиме што крше Закон.

Пешак привилеговани гост на пешачком
-Свако има свој простор у саобраћају. Тротоари припадају пешацима, а коловози возилима. Пешачки прелаз се налази на коловозу и ту предност имају пешаци. То је део коловоза где је пешак привилегован, али није домаћин. Када се иде негде у госте, најави се. Возач мора да буде психофизички способан за вожњу, а пешак не мора. Уколико дође до судара на пешачком свакако је примарно крив возач. Обавеза возача је да води рачуна о пешаку, али се пешацима намеће обавеза због њих самих.


Да ли би имало смисла пооштрити казнену политку?
-Основна сврха казне јесте, пре свега да утиче на самог учиниоца да прекршај не понови. Осим специјалне постоји и генерална превенција, а то је да свака казна утиче на друштво генерално. Сваком изреченом казном се упућује порука јавности и она може да гласи “немојте то да радите”, а може и да гласи “радите то, нећете имати великих последица и проблема”. Порука у случају певача, иако је казна неправознажна, је да вам се неће десити ништа лоше. Њему је могла да се изрекне затворска казна.

Почела је сезона вожње мотора. Сваге године на територији Шапца страда неки возач мотора. Док они криве друге возаче да им, најчешће секу пут, други возачи тврде да њих не могу да виде јер возе пребрзо. Може ли се овај проблем решити?
-Слика није црно-бела. Истина је негде на средини. Одговорни су у одређеној мери и возачи мотоцикала, некада и остали возачи, али не треба занемарити ни путеве. Неретко мотористи страдају због небезбедног стања пута. Оно што на путу за аутомобиле представља нелагодност, за мотор значи пад.

Када се погледа укупан број саобраћајних незгода, увек је један део због понашања човека, један део због пута, а један део због возила. Зато треба радити системски. Код нас до скоро није ни постојала обука за вожњу мотоцикла. Мотоциклисти су се самообучавали. Дешавало се да човек узме мотор и не успе ни да крене, него падне у месту. Сада више не може одмах ни да се седне на јак мотор. Ипак, обука још није на потребном нивоу. Неко може 30 година да вози аутомобил, али да не зна да вози мотоцикл. Он има неке посебности које нису препознате у систему обуке возача.

Тротинети треба што пре да се регулишу и није им место на тротоарима и у пешачким зонама. Мораће да се испуне одређени предуслови у смислу година и познавања прописа


Често имамо и незгоде у којима гину пешаци. Неретко на њих налете возила и када су на пешачком прелазу. Могу ли пешаци да ступе на пешачки без гледања лево – десно? Да ли они могу бити криви уколико доживе незгоду на пешачком?
-У неким државама пешаци могу на пешачки, а да не гледају да ли ће аутомобил стати, јер се то подразумева. Наш Закон каже да је пешак дужан, пре ступања на коловоз, да се увери да ли може безбедно да пређе, али након што је ступио више нема обавезу да се у то уверава. Ми увек када радимо обуку и деце и старијих инсистирамо на томе да се гледа и лево и десно све док се не пређе. Нажалост, имамо велики број страдалих пешака због тога што је један аутомобил стао да их пропусти, они су ступили на коловоз, а када су прешли у другу коловозну траку на њих је налетело возило које је обилазило оно које је стало.

Проблематичне раскрснице се претварају у кружне токове
У Шапцу постоји неколико проблематичних раскрсница, на којима су судари чешћи него на другим местима. Уредно су обележене свом сигнализацијом. Како се код оваквих случајева може решити проблем?
-Уколико је на неком месту повећан број саобраћајних незгода треба да се изврши анализа због чега се то дешава. Најлакше је приписати људској грешци, али се поставља питање зашто ту људи више греше него на другом месту. Код раскрсница се у последње време најчешће проблем решава тако што се четворокрака раскрсница прекомпонује у кружни ток. На тај начин се повећава безбедност, а у одређеним случајевима и убрзава проточност. То наравно захтева одређена средства, али се поставља питање да ли се више исплати улагање у то или људски животи.


Код нас је потпуно нормална појава да видимо бициклисте који прелазе пешачке прелазе на бициклима, али и да возе у пешаким зонама и по тротоарима. Где је њихово место у саобраћају?
-Нашим Законом бициклистима није забрањено да возе бицикл преко пешачког, али у том случају они немају статус пешака. Бицикл има статус возила, а бициклиста статус возача возила и остали возачи немају обавезу да их пропусте на пешачком прелазу. Неки бициклисти сматрају да су возачи дужни да се зауставе и пропусте их, али нису. Тротоари и пешачке зоне припадају пешацима. Бициклистима није место на тротоарима.

Све је већи проблем и електричних тротинета, које наш Закон не препознаје. Посебно забрињава да их све чешће возе деца. Може ли се очекивати да и они ускоро буду обухваћени Законом?
-Електрични тротинети нису регулисани Законом. Њихов статус је недефинисан. Правни системи великог броја држава су били затечени њиховом појавом. Саобраћајна структура је прилагођена за моторна возила и пешаке и постоје бициклистичке стазе за бициклисте. Тротинети не спадају у ту поделу.

Најближи су бициклима и у највећем броју држава су поистовећени са њима, што значи да им је дозвољено кретање бициклистичким стазама и коловозом. Став Комитета за безбедност саобраћаја је да тротинети треба што пре да се регулишу и да им није место на тротоарима и у пешачким зонама. Мораће да се испуне одређени предуслови у смислу година и познавања прописа. На тржишту сада постоје тротинети који могу да иду и 100 километара на час. Ту су и електрична бицикла и још нека микропревозна средстава и треба одржавати корак са тим. Неке државе, као што је Велика Британија, су таква превозна средства забранила.

Шта статистика каже, који су најчешћи узроци саобраћајних незгода са најтежим последицама?
-Узрок број један је брзина, а број два алкохол. Још два битна фактора су мобилни телефон, који не улази у статистику, јер ће ретко који возач признати да је изазвао незгоду гледајући у телефон, као и коришћење појаса, односно кациге. Од око 500 погинулих годишње, најмање 100 њих би преживело да је користило појас. На предњим седиштима степен употребе је изнад 80 одсто, ало је на задњим око 20 одсто, што је прилично поражавајуће.

Стално помињете значај превенције у смислу саобраћајног образовања и васпитања од најранијег узраста. На који начин се то може унапредити у нашој земљи?
-Струка је сагласна да је најзначајнија системска мера делотоворно саобраћајно образовање и васпитање, у предшколском, основним и средњим школама. То не сме да се заснива искључиво на познавању правила, него да се упознају са опасностима небезбедног понашања. Најважније је да људе васпитамо тако да поштују једни друге, затим да их образујемо које су то опасности од одређеног понашања, а потом да их образујемо о саобраћајним правилима и тек на крају да их обучимо како да управљају возилом. Васпитање и образовање није на аутошколама него на породицама и систему формалног образовања. Деца излазе из школског система без потребног нивоа саобраћајног образовања и васпитања.
М.Мијаиловић
Verified by Visa MasterCard SecureCode
American Express MaestroCard MasterCard Visa
Banka Intesa