УТАБАНОМ СТАЗОМ МОДЕРНИЗМА (ФЕНСЕРИЦА)

Романтични заласци, шетње по природи и лаганица на увце у пристојним ресторанима или на обали викендом увече? Данас идиличан хаппy енд неког класика или уље на платну... Старе добре пруге више се нико не сећа; у стварности воз јури сасвим другом маршрутом. Зато почнимо од ње: кафанице, кафићи, дискотеке, штикле, сукње, шминка, журке, сплавови... Пијанчење до бесвести, тетурање од таксија до клуба, од кафане до таксија и натраг, кући се долази ако је потрефе или се не долази, док шатро забринути родитељи бришу патос паролом: „Моје дете то не ради!“ Златна мамина и татина деца...
Механички се живи, шаблоном пресликана омладина одавно је разбила дилему: читати или интернет? Учити или изласци? Испирање мозгова очигледно је „ин“, нема везе што хитове „Главобоља од вина, а нигде аспирина, синоћ била сам са тобом пијана“ и стихове:“... читко пише на твом лицу, пробао би моју пицу...“ певају деца од десет година у сред града и сред ноћи док њихове старије секе од чак тринаест већ увелико магистрирају шанкове. Ма хајмо сви на „Звезде гранда“! И све је у реду: коса довољно испресована, струк утегнут, “мињак“ широк као војнички каиш. Момци пак не виде више од деколтеа и ниже од горепоменутог каиша. Цигаре су обавезнији део гардеробе од доњег веша, пљоска за разбијање треме на часовима увелико је пракса школских ЊЦ, и само пробај да не тргнеш дим или цуг кад то сви око тебе увелико раде! Од “друштва“ (назовимо их тако) добијаш шут- карту у једном правцу, или, у најбољем случају добијеш батине. Видела жаба да се коњи кују... А све стрпајмо под паролу “Једном се живи!“, “Једном си млад!“. Како да не. Фенсерица, кафаница, лумперај па нек иде живот! И оде. А ми остасмо...