Фото: "Глас Подриња"
ВАЊКА И ПРИЈАТЕЉИ: СТИХОВИ И СЕЋАЊА
Узалуд није био
Скоро тридесет година после Вањкине смрти његови пријатељи не само да га нису заборавили, него су објавили другу постхумну књигу, која је реиздање прве Узалуд ниси, у модерном дизајну и другачијој форми. Збирка је промовисана у Пивници Флојд, где су се окупили бројни пријатељи, од којих су поједини, као чувари сећања, говорили о њему
Бранкo Илић Вањкa, истински песник и боем, са овог света отишао је прерано, у 43. години. Две године након његове смрти, пријатељи су му постумно објавили књигу песама Узалуд ниси. Миленко Јелесић, Стеван и Бранка Тодоровић имали су изазов да саберу његове песме писане на папирима, кафанским салветама, фолијама цигарета... Михило Глигорић Глиша урадио је илустрације и идејно решење збирке, од које је песник бежао за живота, с обзиром да није имао потребу за таквом врстом експонирања.
Након 27 година, пријатељи су одлучили да ураде нову књигу, реиздање прве, коју су насловили Узалуд јеси или ниси. Ова збирка има другачије идејно решење и форму, подељена је по тематским целинама: Узалуд ниси или јеси, Гласови из подсвести, Именовања, Пресвлак душе. Богатија је за циклус Надарја, који сабира песме које су Вањкини пријатељи посветили њему. Издавач је Културни центар Шабац, књигу је уредила је иста екипа као и претодну, а штампала Интелекта, Ваљево, коју води један од Вањкиних пријатеља Аца Видић.
ЧОВЕК НЕЗАБОРАВА
„... Колоритан, особен, тајанствен, чак мистичан, Вањка је био један од најмаркантнијих ликова свог града. Они који су га познавали, доживљавали су га као песника, чак и ако нису нису познавали његову поезију. Поета у дружењу, поета у ћутању, у ћаскању, облачењу, чак и у пићу...
Поезијом је обојио своје самоће и своја дружења, своје узлете и поноре, своје жеђи и своја пијанства. Зато је, када је отишао, свима било јасно да је отишао песник...За оне који су га познавали, Вањка би и без својих песама остао човек незаборава. За оне који га нису познавали, остаје ова књига.“
Мирољуб Ђурић Ђура
- Одлучили смо да се подсетимо шта то беше живот у времену када смо били авангарда и да покажемо младим нараштајима какав је некада био културни миље овог града. Вањка је био аутентична личност, човек широких схватања, слободоуман, без формалног образовања, али права ризница знања, каже песникиња Бранка Тодоровић.
У скромном дому у Поп Лукиној улици, Вањка је окупљао позната имена из света поезије и уметности уопште. У госте су му долазили Брана Петровић, Живодраг Живковић, Алек Вукадиновић, Радомир Рајковић и многи други из бивше Југославије. Никада није делио људе на ове или оне, разговарао је и са интелектуалцима и просјацима подједнако. Из Загреба је дошао одушевљен јутрима поезије које је покренуо у тадашњем Дому културе (Културни центар) када се вратио у Шабац. Тако је почело, а наставило се у Гизетовој Пиковој дами. У то време кафане су биле неформалне институције где су песници говорили своје стихове. Много смеха и суза, оних песничких, свих боја љубави и сока живота. Незаборавна времена.
- Боравили смо у сваком простору који нам је омогућавао да дигнемо свој глас. Некада смо имали проблем и са властима зато што су мислили да говоримо против државе, били смо на информативним разговорима, затварани. Наше побуне су биле непристајање на систем.
На промоцији у Флојду Стеван и Бранка Тодоровић говорили су Вањкине стихове, а пријатељи су, као чувари сећања, говорили о њему. У једном сегменту програма емитован је снимак Вањкиног наступа из Књижевног клуба Мирослав Антић.
- Оживели смо га те вечери. Разговарали смо о заједничком именитељу који нас је повезао са њим и сви смо рекли исто. Живео је на маргини живота, али са посебним, урођеним господством у себи. Био је пријатељ који је умео да препозна када је пријатељу тешко, умео је да се појави у правом тренутку, да се одрекне нечега, иако је тешко живео, само да би помогао.
БРАНКУ МИЉКОВИЋУ
Претворен у ватру
над њом занет
до цифре 27.
објављујеш
пуки крај ЛИБЕР АЛ’
али знај
и над пречицом
постоји преч
како се чешља
шта облачи
и где одлази
хтео си да знаш
убила те
као и мене
ПРЕЈАКА РЕЧ
Волео је музику - џез, блуз, ромску... Помно је пратио наступе бенда Мирка Томића. Зато је МТ бенд употпунио то вече, најпре са Банетом Ивановићем, великим Вањкиним пријатељем, а потом, у неформалном делу програма, са Наташом Томић.
- Нисмо желели да промовишемо књигу у званичној институцији, него у Пивници Флојд, простору који, захваљујући Дејану Лазаревићу, живи и дише музиком на којој смо одрастали.
Кроз видео пројекције, живу реч и музику, био је то својеврсни времеплов.
- Људи су говорили да су осетили да су се после много година вратили у живот. А све време смо имали осећај да је Вањка са нама.
Можда је и био. Однекуд се смешио и посматрао. Чињеница да је био толико вољен да је скоро тридесет година после одласка са овог света окупио своје пријатеље, да ни редак није написао, да је само постојао, говори да узалуд није био.
Након 27 година, пријатељи су одлучили да ураде нову књигу, реиздање прве, коју су насловили Узалуд јеси или ниси. Ова збирка има другачије идејно решење и форму, подељена је по тематским целинама: Узалуд ниси или јеси, Гласови из подсвести, Именовања, Пресвлак душе. Богатија је за циклус Надарја, који сабира песме које су Вањкини пријатељи посветили њему. Издавач је Културни центар Шабац, књигу је уредила је иста екипа као и претодну, а штампала Интелекта, Ваљево, коју води један од Вањкиних пријатеља Аца Видић.
„... Колоритан, особен, тајанствен, чак мистичан, Вањка је био један од најмаркантнијих ликова свог града. Они који су га познавали, доживљавали су га као песника, чак и ако нису нису познавали његову поезију. Поета у дружењу, поета у ћутању, у ћаскању, облачењу, чак и у пићу...
Поезијом је обојио своје самоће и своја дружења, своје узлете и поноре, своје жеђи и своја пијанства. Зато је, када је отишао, свима било јасно да је отишао песник...За оне који су га познавали, Вањка би и без својих песама остао човек незаборава. За оне који га нису познавали, остаје ова књига.“
Мирољуб Ђурић Ђура
- Одлучили смо да се подсетимо шта то беше живот у времену када смо били авангарда и да покажемо младим нараштајима какав је некада био културни миље овог града. Вањка је био аутентична личност, човек широких схватања, слободоуман, без формалног образовања, али права ризница знања, каже песникиња Бранка Тодоровић.
У скромном дому у Поп Лукиној улици, Вањка је окупљао позната имена из света поезије и уметности уопште. У госте су му долазили Брана Петровић, Живодраг Живковић, Алек Вукадиновић, Радомир Рајковић и многи други из бивше Југославије. Никада није делио људе на ове или оне, разговарао је и са интелектуалцима и просјацима подједнако. Из Загреба је дошао одушевљен јутрима поезије које је покренуо у тадашњем Дому културе (Културни центар) када се вратио у Шабац. Тако је почело, а наставило се у Гизетовој Пиковој дами. У то време кафане су биле неформалне институције где су песници говорили своје стихове. Много смеха и суза, оних песничких, свих боја љубави и сока живота. Незаборавна времена.
- Боравили смо у сваком простору који нам је омогућавао да дигнемо свој глас. Некада смо имали проблем и са властима зато што су мислили да говоримо против државе, били смо на информативним разговорима, затварани. Наше побуне су биле непристајање на систем.
На промоцији у Флојду Стеван и Бранка Тодоровић говорили су Вањкине стихове, а пријатељи су, као чувари сећања, говорили о њему. У једном сегменту програма емитован је снимак Вањкиног наступа из Књижевног клуба Мирослав Антић.
- Оживели смо га те вечери. Разговарали смо о заједничком именитељу који нас је повезао са њим и сви смо рекли исто. Живео је на маргини живота, али са посебним, урођеним господством у себи. Био је пријатељ који је умео да препозна када је пријатељу тешко, умео је да се појави у правом тренутку, да се одрекне нечега, иако је тешко живео, само да би помогао.
Претворен у ватру
над њом занет
до цифре 27.
објављујеш
пуки крај ЛИБЕР АЛ’
али знај
и над пречицом
постоји преч
како се чешља
шта облачи
и где одлази
хтео си да знаш
убила те
као и мене
ПРЕЈАКА РЕЧ
Волео је музику - џез, блуз, ромску... Помно је пратио наступе бенда Мирка Томића. Зато је МТ бенд употпунио то вече, најпре са Банетом Ивановићем, великим Вањкиним пријатељем, а потом, у неформалном делу програма, са Наташом Томић.
- Нисмо желели да промовишемо књигу у званичној институцији, него у Пивници Флојд, простору који, захваљујући Дејану Лазаревићу, живи и дише музиком на којој смо одрастали.
Кроз видео пројекције, живу реч и музику, био је то својеврсни времеплов.
- Људи су говорили да су осетили да су се после много година вратили у живот. А све време смо имали осећај да је Вањка са нама.
Можда је и био. Однекуд се смешио и посматрао. Чињеница да је био толико вољен да је скоро тридесет година после одласка са овог света окупио своје пријатеље, да ни редак није написао, да је само постојао, говори да узалуд није био.
М.Ф.
Најновији број
18. април 2024.
