Лети од маја до краја јуна

Трешњина мува (Rhagoletis cerasi) напада плодове, током бербе трешње и вишње. Међу зрелим плодовима, могу се наћи и плодови који нису за тржиште, јер се у њима налазе убушене ларвице трешњине муве.

СИМПТОМИ
Трешњина мува проузрокује лош квалитет плодова трешње и мању количину сока код вишања. “Црвљиве” трешње се не могу извозити, а и продајна вредност на локалном тржишту им је мања. Највеће штете су на раним трешњама као и на вишњама јер се добије мање сока. Најрадије напада средње и касне сорте. Нападнути плодови губе употребну вредност, подложни су нападу сапрофита и могу опасти пре времена. У влажним условима на таквим плодовима честа је појава трулежи.

МОРФОЛОГИЈА
Одрастао инсект је мала мува 3,5-5 мм дуга. Ивица и предњи део главе су жути. Очи крупне и заузимају 2/3 главе метално зелене боје. Пипци су кратки. Крила су прозрачна са карактеристичним плаво црним попречним пругама на предњем пару. Женка има легалицу за увлачење јаја у плодове трешње. Јаја су жућкасто-бела, на врховима заоштрена, дуга око 0,75 мм. Ларве су беле, аподне, ваљкастог облика тела, суженог у пределу главе. Одрасле достижу дужину 6 мм. Лутка је буретаста, смеђе боје.

ЦИКЛУС РАЗВИЋА
Трешњина мува лети од маја до краја јула. Имага се лако могу видети на лишћу или плодовима за време топлих сунчаних часова. По излетању имага се хране слатким секретима жлезда на лишћу, а 10-15 дана доцније почињу са полагањем јаја обично у време када плодови добију жуту или почетак црвене боје. Свака оплођена женка, у повољним временским условима, може да положи у просеку 60-80 јаја па и више. Младе ларве излазе из јаја после 6-12 дана и хране се соком и месом плода. Развој ларве траје око 30 дана, а потом, док су плодови још на стаблу или се оберу, ларве излазе из њих и падају на земљу. У земљу се увлаче на дубину од неколико сантиметара, граде кокон у коме се трансформишу у лутку и остају да презиме. Идућег пролећа из земље излећу имага. Запажено је да сва имага не излазе следеће године јер, известан број, остаје да презими у кокону два, па и три пута.
Приликом заштите строго водити рачуна о каренци препарата јер неки инсектициди имају дужу каренцу т.ј. остатак инсектицида у плодовима ће бити већи од дозвољеног. Треба бирати инсектициде којима је каренца 7 до 14 дана на бази делтаметрина И ламбда-хихалотрина. Сорте трешања које стижу у мају често није ни потребно штитити од трешњине муве.